Мајка и сестра убијеног војника свједочиле на суђењу Зенги

Тунићу се суди у одсуству, јер није доступан правосудним органима Србије, а на данашењем суђењу свједочиле су мајке и сестра убијеног Уртжанина.

Јелена К. је испричала да је њен брат отишао у марту 1991. године на служење војног рока, као и да је био припадник пешадије.

Топлица М. који је тада био заробљен са Утржаном, пренио јој је касније, да су их припадници Зенги везивали, мучили, тукли по табанима, подлактицама, а да су их на мучење водили једног по једног у посебну просторију, односно подрум, као и да су одвођени неколико пута на дан на ту тортуру.

Такође, она је од војника који су били са њеним братом чула и да су стражари имали обичај да заробљенима прелазе пиштољем око главе, усана и срца.

Јелена К. је рекла да јој је познато да их мали број стражара није мучио, док је најгори међу њима био човек којег су звали Бранко и који је Албанац.

Према сазнањима Јелене К. хитац у Утржана је испалио Бранко из пиштоља, али ове наводе није могла са сигурношћу да потврди.

Мајка Утржана је потврдила свједочење своје ћерке, и обје су рекле да истичу имовинско-правни захтјев и да се придружују кривичном гоњењу.

На питање одбране, мајка је рекла да нико није видио убиство њеног сина јер су их одводили једног по једног у просторију за мучење.

Сљедеће суђење заказано је за 9.децембар када су позвани свједоци да дају свој исказ.

Тунић је поријеклом с Косова и Метохије, из општине Витина, а сада живи у Хрватској.

Према потврђеној оптужници Тужилаштва за ратне злочине Србије, у коју је Тањуг имао увид, Тунић се терети да је од 14. септембра до 1. октобра 1991. године у Загребу, као припадник Зенга заједно са више НН припадника исте јединице, кршио правила међународног права за вријеме оружаног сукоба који је тада постојао у Републици Хрватској.

Овај сукоб, како се наводи, није имао карактер међународног сукоба, а водио се између снага ЈНА са једне стране и хрватских оружаних формација у коју су спадале јединице тзв. Зенге и Министарства унутрашњих послова (МУП) РХ са друге стране.

Тунић и остала НН лица извршила су ратни злочин против ратних заробљеника, односно према војницима на редовном одслужењу војног рока у ЈНА, који су претходно положили оружје и предали се.

Заробљени војници су спроведени у објекат Зенги и МУП-а у насељу Ракитје, гдје их је Тунић застрашивао, мучио, тјелесно повређивао, те поступао на нарочито увредљив и понижавајући начин, а једног војника ЈНА је убио хицем из пиштоља.

Према оптужници, он је у више наврата у просторијама у којима су заробљеници боравили, обедовали и у подрумским просторијама, оштећене М.У, Ж.Л, Т.Н, Р.Д, Д.Д, Ж.Ј, Б.Б, М.П, С.А, Д.С, П.С, Г.М, Г.С. и Г.Г. тукао кундаком оружја, рукама и ногама по глави и телу, те гуменом палицом по леђима и табанима.

Везивао их је лисицама и приморавао да легну на тло, а затим их газио чизмама и скакао по њима, пријетио им ножем да ће им извадити очи и да ће их заклати, репетирао оружје на њих, стављао им цијев оружја у уста и на сљепоочницу, пријетећи им убиством, гасио им цигарете по телу и мокрио по њима.

“Све то је за посљедицу имало повреде тјелесног интегритета, тешке физичке и психичке трауме, патње и понижавање оштећених”, навело је тужилаштво.

Потом је 30. септембра 1991. године, приликом батињања војника М.У, Тунић из пиштоља испалио хитац њему у главу, нанијевши му прострелну рану главе, којој је младић подлегао на лицу мјеста.

Пуномоћник оштећених, адвокат Душан Братић, каже за Танјуг да се након писања медија о овом случају, јавило још шест људи који су злостављани у Ракитју од стране овог оптуженог.

Један од тих оштећених је држављанин Сјеверне Македоније, а један Босне и Херцеговине, прецизира Братић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.