Мајка и дијете упали у набујалу ријеку, дјечак се почео давити

Како је могло да буде, добро смо , не знам шта да вам кажем. Он се не жали ни на шта само је уплашен, мене мало боли у предјелу леђа и лијева нога, каже узнемирена мајка

"Кренули смо код лекара и пред крај да пређемо мост на месту где је накривљен, сад ја не знам шта се десило, да ли је даска пукла не могу тачно да вам кажем и ја сам била у шоку. Падала је ледена киша јутрос, мраз и да ли је даска пукла испод ногу или му се нога оклизнула. Син је мене ударио у ноге и заједно падамо у воду. Вода дубока он пада на главу ја га држим за руку, он гута воду, дави се, два три пута глава му је у води... Једва сам га извукла, једва сам га изгурала на обалу, нема нигде никога, комшија који нас је чекао у ауту, он нас човек није чуо. Заједно смо пали, ја сам њега држала за руку, да сам га мало пустила њега би вода однела. Он је главом пао у воду, срећом десном руком сам га држала за његову леву руку, а десном мојом руком сам му главу подизала нисам га испустала и гурала сам га према обали. Не знам како сам успела да га изгурам на камење. Река је надошла ми смо пали у највећу воду. Мени је била до појаса. Изгурала сам сина на обалу и ја сам изашла и кренули смо тамо према комшији где нас је чекао колима.

- Били смо скроз мокри. Син је дрхтао,. Јуче је имао температуру 39.6 Брзо да га пресвучем, улетели смо у кућу код комшије. Скинула сам дете. Умотала га у ћебе, осушили смо му косу. Мало се загрејао и комшија нас је довезао околним путем кући преко бетонског моста који имамо, а који је прилично далеко од нас, није то близу. Сва документација књижица, моја његова, новац картица из банке значи све ми је било у торби, телефон, а торбу ми је вода однела. Немам ништа.... " каже Слађана за Курир.

Објашњава да је тај мост у лошем стању, али да мјештани морају да га користе како не би заобилазили и ишли дужим путем нарочито по лошем времену.

"Морамо преко моста он иде у школу , први разред је морамо на тај мост да продјемо и кад идемо у школу и кад се враћамо. Само моје дете иде овде у школу у Јелашници, сва друга деца иду у Сурдулицу у школу, где им родитељи раде и лакше им је да их тамо воде.. Јуче је имао високу температуру, не дај Боже од те хладне воде да му се опет врати не знам. Стрепим шта ће бити . Добро смо прошли хвала Богу шта је све могло да буде. Кући смо, нисмо стигли до лекара њему су руке и ноге биле ледене. Напољу киша пада хладно је и нисам смела да га водим", прича мајка Слађана.

Слађана каже да ће њено дијете имати трауме вјероватно за цио живот.

"Он је мени рекао кад смо дошли кући мама ја више на овај мост нећу никада да пређем па макар увек каснио у школу. Кад сам га изгурала из воде, он само гребе по оном камењу да изађе на обалу, да се спаси и само виче мама ја сам добро јел си ти добро. Ужас не поновило се никад никоме, ја сам сто пута то рекла".

Слађана објашњава да у Јелашници имају и бетонски мост, али да им је он далеко и да десетак породица има потребу да користи свакодневно баш дрвени мост који је у изузетно лошем стању.

"До школе преко бетонског моста треба нам сигурно 45 минута, а овако десет минута. ".

Она указује и на трагична дешавања везана за дрвени мост у Јелашници..

"Ту је погинуо човек пре седам година, пре тога је жена пала и била повређена. Тај мост је стално критичан годинама уназад, а не решава се ништа", указује Слађана и апелује на надлежне да што хитније нађу решење за мост преко реке Јелашнице који користе мештани села свакодневно. Село Јелашница припада општини Владичин Хан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.