Мајка дјечака убијеног у „Рибникару“: Децу нећете размазити ако им покажeте љубав
БЕОГРАД - Сузана Станковић Чикић, мајка Андрије Чикића, једног од ђака убијених у ОШ "Владислав Рибникар" на Врачару у мају ове године, говорила је о свом сину, њиховом односу, свим његовим талентима, а било је их много, а осврнула се и на оптужницу против оца дечака-убице.
Она је гостовала на телевизији К1 и у том гостовању говорила о првом Меморијалном такмичењу „Андрија Чикић“ за најбоље младе композиторе које је недавно одржано у Коларчевој задужбини у Београду. Посјетиоци су, поред концерта, имали прилику да погледају и изложбу фотографија које потписује убијени дјечак.
-Након концерта сам се осећала бескрајно поносно, тужно у исто време, али бескрајно поносно. Концерт је био предиван. Било је много емоција и у мени и другим родитељима. Могла сам да видим сузе, понос, радост -рекла је мајка о концерту, а онда је поменула и какав је однос имала са сином.
-Увек смо се волели бескрајно од самог рођења. Он кад је имао 3,4 године, док се играо ја сам му рекла: „Знаш да ме сам Бог питао какво дете желим, ја бих рекла овакво као ти". Он тад то није схватао, ту дубину. Када је порастао ја сам му то испричала, и рекла да ја заиста то мислим. Он ме онда питао: „Баш оваквог као ја?“, А ја му кажем: „Баш таквог, ништа не бих мењала“. Ја нисам могла да дочарам људима ту љубав. Колико је она важна, лепа и немерљива. Нисмо штедели љубав у нашој породици и стално скрећем родитељима пажњу да неће размазити децу љубављу. Децу размазимо кад почнемо да радимо нешто уместо њих, што би већ требало да раде сами – истакла је Сузана.
Она је рекла да њу у овим тешким тренуцима одржава љубав према сину, и да му је стално причала да воли још по неког, али њега највише.
- У једном гостовању сам испричала нешто о једном нашем обичају. Када се неко загледа у телефон или удуби у неки посао, да га прекине питањем: „Волиш ли ти мене?“ А он каже: '“Највише на свету целом“. Тако и он кад види да се ја удубим у неки свој посао исто ми каже. Оно што је мени сада чудно са ове дистанце, месец дана пре трагедије он мене пита: „Мама, волиш ли ти мене“, а ја кажем „Бескрајно“. И тог момента сам се питала, зашто мењам нешто што је годинама исто, годинама смо говорили „највише на свету целом“. Али неки унутрашњи глас ми је говорио да морам да изађем „ван земље“, свет ми је био мали, морала сам да кажем бескрајно. До њега, до Бога... – прича мајка дјечака.
Додала је да је емоције често савладају.
-Тешке су вечери или јутра, викендом. Код нас је увек било живо, и фали ми то. Лагала бих кад бих рекла да не плачем - плачем... Имам обичај да отворим клавир и замислим га. Да пустим композицију коју је волео мени да свира, и могу да га замислим – каже Сузана.
Поред тога поменула је и оптужницу која је подигнута против оца малољетног убице.
-Не знам ни да ли је прикладно сада говорити о томе. Подигнута је оптужница против оца која је за дело против опште безбедности, или како се већ то правно каже. Оно што нас родитеље све додирује јесте ко је одговоран за 10 угашених живота? Оно што нас као родитеље исто додирује јесте оно што смо имали прилике да видимо, а то је та нека немерљива, неописива хладноћа целе породице. Отац каже „'За шта ви мене кривите, ја се не осећам одговорним“. Он је тај који је дете одвео у стрељану, оружје је његово. Он је дао дозволу да дете тренира ватреним оружјем – истиче она.
Напомиње да је била једна од мајки која је испитивала дјечака на рочишту против оца.
-Имала сам прилике да чујем, а касније и да видим снимак. Ја сам између осталог питала да ли он зна да је убио мог сина? Он је рекао да зна... без икакве емоције. Његов глас је четири сата био исти. Касније сам видела снимак. Његова мајка је седела поред њега и није реаговала на моје питање, само је седела. То све нас „помера“. Волела бих да се нека правда ипак задовољи, што због нас, наше деце, што због целог друштва. Мислим да ми као друштво нисмо још увек потпуно свесни шта се десило... - рекла је мајка Андрије Чикића.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
