Свјетски дан избјеглица: Прогнани Срби и данас обесправљени
БЕОГРАД - Прогнани Срби са подручја Хрватске и ФБиХ ни након 27 година од завршетка рата не могу да остваре имовинска, статусна и друга права која су имали прије сукоба, а у Загребу и Сарајеву нема политичке воље за обезбјеђивање њиховог одрживог повратка, оцијенио је предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта поводом Свјетског дана избјеглица.
Он сматра да је кључно да Влада Србије покрене суштински дијалог са званичним Загребом и Сарајевом и да, ако је потребно, буду формиране и међудржавне комисије како би се дошло до свеобухватних, правичних и трајних рјешења.
Темељ тог дијалога, према његовим ријечима, треба да буде Бечки споразум о сукцесији, односно, Анекс "Г" тог споразума, у којем је наведено да свим грађанима и правним субјектима морају бити враћена и заштићена права која су имали на дан 31. децембар 1990. године, а да се сви уговори склопљени под притисцима и пријетњама морају бити проглашени ништавним.
Линта је подсјетио да је из Хрватске протјерано више од пола милиона Срба, колико и из ФБиХ, али да се мали број њих вратио на своја огњишта.
-Процјена је да ће попис становништва у Хрватској показати да у тој земљи не живи више од 150.000 Срба, док их је прије рата било више од 700.000, док у ФБиХ живи око 50.000 Срба - рекао је Линта.
Сматра да то јасно показује да у Загребу и Сарајеву није било политичке воље да се обезбиједи одржив повратак прогнаних Срба и да Загреб и Сарајево воде политику "цементирања етничког чишћења".
Предсједник Одбора за заштиту права Срба Ђорђе Радановић изјавио је да Срби избјегли из ФБиХ и 27 година након завршетка рата у БиХ тешко остварују своја права у том ентитету, а сада су суочени и са отимањем имовине путем такозване хармонизације земљишних књига.
-Срби избјегли из ФБиХ су људи који су остали ни на чему - не могу да врате земљу, куће су им срушене и попаљене, на гробља не могу да оду јер их нападају локални Бошњаци - рекао је Радановић Срни.
Он је подсјетио да Анекс седам Дејтонског мировног споразума предвиђа да сваком лицу које је имало имовину у БиХ она мора бити обновљена или да му буде надокнађена штета, те истакао да је Бошњацима у Српској то успјело, али да Срби тешко остварују своја права у ФБиХ.
Радановић је истакао да су Срби избјегли са подручја ФБиХ, поред крајишких, прогнаних из Хрватске, највећи страдалници ратова на територији бивше Југославије.
Он је указао да су Срби у ФБиХ суочени са отимањем земље путем такозване хармонизације земљишњих књига која се у ФБиХ врши тако да само објављују позив у Службеном гласнику, без да лично позову лице или пошаљу позив поштом.
Он је навео да у ФБиХ постоје 163 насеља која су 1991. године била чисто српска, а која су потпуно срушена до те мјере да камен на камену није остао.
-Имамо цркве које ни дан-данас нису обновљене, попут оне у селу Врело, поред Цазина. Имамо сјечу шуме која је у власништву Срба, а да полиција не реагује - рекао је Радановић.
Он је напоменуо да су ту и стална застрашивања Срба.
-Суочени смо са рушењем гробља, споменика. Евидентирани су и напади на објекте СПЦ, нарочито на подручју Сарајевског кантона. Имали смо и нападе на Србе током обиљежавања православних празника, од којих и онај током прославе Илиндана у Пожарници код Тузле, када је локални муслиман пуцао у ваздух и побјегао - навео је Радановић.
Радановић је напоменуо да српска дјеца у ФБиХ не могу да уче ћирилицу.
Радановић је подсјетио да су на територији ФБиХ живјеле 542.000 Срба прије рата, по попису из 2013. године 56.550, а у овој години их, каже, нема више од 40.000.
И предсједник Удружења протјераних Срба из западне Славоније Крста Жарковић сматра да однос власти Хрватске према Србима повратницима није промијењен, јер Хрватска и даље стриктно води рачуна да број Срба у тој земљи не пређе 3,5 одсто становништва.
-Они држе свој стандард и стриктно воде рачуна да у Хрватској нема више од 3,5 одсто Срба. Према попису из 1991. године Срба је у Хрватској било 12,7 одсто, а сада је то 3,5 одсто и то је политика Фрање Туђмана из 1990. која се и данас спроводи - рекао је Жарковић Срни поводом Свјетског дана избјеглица.
Говорећи о враћању имовине Србима у Хрватској, Жарковић је рекао да су враћене куће, од којих су неке и обновљене, нагласивши да је питање станарских права и даље неријешено и да ће очигледно тако остати до даљег.
Жарковић је рекао да је због оптужница против Срба који се налазе ван Хрватске, а који су били становници Републике Српске Крајине, и даље несигуран повратак у Хрватску, јер се до сада показало да ко год се од лица на оптужницама вратио, био је ухапшен и најмање тридесетак дана провео у хрватским притворима.
Према његовим ријечима, однос власти Републике Српске према избјеглим Србима из Хрватске је такав да су многа права тих лица ријешена.
-Стало се са деложацијама из кућа које су замијењене за куће у Хрватској - додао је Жарковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
