Легат Миодрага Зечевића са хиљадама страница докумената предат ''Адлигату''

Срна
Foto: Србија Данас

БЕОГРАД- Легат Миодрага Зечевића са хиљадама страница докумената о југословенским заробљеницима у Гулагу, чистки либерала 1972. године, доношењу Устава 1974, паду Александра Ранковића и другим значајним догађајима из друге половине 20. вијека у Србији, стигао је у Удружење за културу, умјетност и међународну сарадњу "Адлигат".

Ријеч је о документима некадашњег предсједника борачке организације СУБНОР и човјека који је често ишао у лов са доживотним предсједником СФР Југославије Јосипом Брозом Титом.

На хиљаде страница које је "Адлигату" препустио његов син Срђан Зечевић, препуне су непознатих историјских чињеница, а нарочито су занимљиви детаљни спискови прислушкивања књижевника, сликара и других умјетника, али и попис озвучених дипломатских представништава и кафана, саопштено је из "Адлигата".

Из тих докумената се види да је било ризично напити се у београдској Скадарлији или да је несврстана Југославија нарочито радо прислушкивала друге несврстане државе.

Миодраг Зечевић /1930-2015/ био је познат као најмлађи партизан у Шумадији, човјек ком су у Другом свјетском рату заклани мајка и отац, а био је предсједник борачке организације СУБНОР-а Србије.

Зечевић је био дипломирани правник са правосудним и адвокатским испитом, дугогодишњи професор на Факултету политичких наука, одакле је и отишао у пензију.

Током пола вијека у бившој Југославији обављао је на десетине изузетно важних функција, а између осталог, био је предсједник Законодавно-правне комисије Савезног вијећа Скупштине СФРЈ /1974-1982/, предсједник Заједничког радног тијела Скупштине СФРЈ за праћење остваривања Устава из 1974, директор Архива Југославије.

Био је и шеф југословенске делегације у оквиру Групе за активу и пасиву имовине бивше СФРЈ у Бриселу 1992-1993. године, а чак и предсједник Ловачког савеза Југославије, тако да је често ишао у лов са Титом.

У саопштењу се наводи да је Зечевић у пензији био гост Владимира Путина у Москви, који му је том приликом поклонио сат и тражио да га види када је био у Београду.

Зечевић је у свом дому складиштио невјероватно благо - оригинале или копије документације до које је само он, са својим ауторитетом, али и знањем, могао да дође.

Планирао је да ту документацију постепено објављује, али га је смрт престигла.

Осим два ормана препуна архивске грађе, ту је и албум са фотографијама са Титом, од којих је неке Тито потписао Зечевићу за успомену, као и богата библиотека са неколико хиљада књига, пуна, између осталог, издања о радничком покрету, Народноослободилачкој борби /НОБ/ и лову.

Сваки већи град у Југославији Зечевићу је даровао књигу са посветом градоначелника или других градских челника, пренијеле су "Вечерње новости".

Срђан Зечевић намерава да дарује "Адлигату" и поклоне које је његов отац добио од предсједника или високих званичника разних држава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана