Курти: Споразум Београда и Приштине могућ до краја године

Курти је уочи састанка у Бриселу рекао за Еурактив да Београд и Приштина имају за циљ да закључе важан споразум о нормализацији односа “ове године” и да то неће бити глатко, упркос повећаном ангажовању Запада.

-Потребна нам је нормализација односа, а то се може постићи уз обострано признавање као централни дио - рекао је Курти и навео да је Београд упоран да неће формално признати независност КиМ, али да, како сматра, “може да се сложи око 'де факто' признања”.

Како је рекао, оно што је остало да се испреговара неће бити нимало лако, а то су механизам за имплементацију, међународне гаранције и временски редосљед шта, како и када.

Говорећи о формирању Заједнице српских општина, Курти тврди да предсједник Србије Александар Вучић “и даље трага за територијалним етнонационализмом”.

-У суштини, користио би Заједницу српских општина као нову Републику Српску. С друге стране, надам се да ћемо када отворимо преговоре, ослањајући се на приједлог ЕУ, повећати повјерење, јер споразуми се не могу примијенити ако нема повјерења, па нам је потребан одређени ниво бона фиде - рекао је Курти.

Према његовим ријечима, потписивање споразума и примјена споразума на Балкану су „двије различите планете“ и требало би да се “доведу на исти континент”.

-Двије трећине споразума потписаних у Бриселу претходних деценија Србија није примијенила - тврди Курти.

Он је казао да ће се актуелни приједлог ЕУ односити на “националне мањине” у својој преамбули и на “универзалне концепте” као што су независност, територијални интегритет, суверенитет, реципроцитет, људска права, демократија, владавина права и самоопредјељење.

-Оно што ме чини оптимистом јесте чињеница да су у овом приједлогу коришћени одређени универзални концепти и појмови, за разлику од деценије прије мог доласка на власт, гдје су 33 споразума била заснована више на идеологији рјешавања проблема -, рекао је Курти.

Према његовим ријечима, претходни предлози су били превише сложени и детаљни и зато је било тешко “да се продају јавности”, док најновији има само један велики камен спотицања, а то је формирање моноетничког удружења.

-Треба имати на уму да на цијелом Балкану имате националне мањине, а њихова права не могу да буду идентична. Али без обзира на то, нећемо стварати ове неравнотеже, које постају извор даљих тензија - казао је он.

Упитан да ли вјерује да је постигнут напредак у лобирању код држава ЕУ које нису признале, Курти је рекао да је “појачана комуникација и сарадња, док је атмосфера много боља са свима њима”.

Како је навео, са Грчком су направљени конкретни кораци, при чему је канцеларија тзв. Косова у Атини подигла свој статус у канцеларију за економске послове.

-У прошлости је било много неспоразума око сличности у унутрашњим ситуацијама међу земљама и мало по мало различити представници ових пет непризнавача примјећују да заправо аналогија не стоји - сматра Курти.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.