Ковић: Срамотне прославе усташког кардинала Степинца по западној Европи
БЕОГРАД - Срамотне су прославе усташког кардинала Алојзија Степинца у западној Европи и сада је више него јасно да је кренуо талас ревизије историје Другог свјетског рата, изјавио је историчар Милош Ковић поводом конференције о Степинцу у Европском парламенту, која је најављена за уторак, 21. март.
Ковић је истакао да је оно што су многи наслућивали на стоту годишњицу од избијања Првог свјетског рата сада сасвим јасно - да је главни циљ била ревизија историје Другог свјетског рата.
"Нећу рећи ништа ново ако кажем да је ревизијом питање одговорности за Други светски рат, и за те ужасе које је донео тај рат, сада увелико оспорено", указао је Ковић.
Он је навео да је сукоб у Украјини на најшири начин показао да је данас бити "усташа", као што је рекао режисер Емир Кустурица, "карта за ЕУ", колико год то звучало чудно и апсурдно.
"Све што је добро, корисно за угрожавање Руса, односно Срба, то ће послужити сврси. Тако су се западне силе понашале и 1939. године, а тако се понашају и данас", нагласио је Ковић.
Ковић је напоменуо да су западне силе жртвовале своје савезнике и да су то урадили Чесима 1938/1939. године и Србима, те српском народу 1991/1992. године.
"Ова ревизија нацизма, фашизма, нацифашизма и усташких идеја иде упоредо са једним чудним односом према Римокатоличкој цркви", рекао је Ковић.
Према његовим ријечима, док Римокатоличку цркву на Западу прати низ скандала на којим се инсистира нарочито у САД, у исто вријеме се дешава и нека врста рехабилитације те цркве.
Он је рекао да се мора поставити и питање - да ли је Римокатоличка црква икада кажњена због своје улоге у Другом свјетском рату, гдје се прије свега мисли на геноцид над српским народом, али и јеврејским?
Ковић је указао да је, умјесто тога, Римокатоличка црква деценијама послије Другог свјетског рата имала улогу савјести човјечанства.
"Да ли је њу гонио Симон Визентал или било ко од ловаца на нацисте? Наравно да није. Последице тога видимо данас у оваквим срамотним догађајима као што су ове прославе кардинала Степинца у западној Европи", рекао је Ковић.
Европски парламент оградио се од конференције "Блажени Алојзије Степинац - свједочанство вјере, истрајности и наде", која ће на иницијативу хрватског европосланика Жељане Зовко бити организована 21. марта, баш као и 2016. године поводом изложбе у његову част, уз образложење да су "искључиво посланици одговорни за незваничне активности, иако се одржавају под њиховим кровом све док поштују углед парламента".
Алојзије Степинац био је загребачки надбискуп од 1937. године до смрти 1960.
Бројне чињенице потврђују да је Степинац активно учествовао у стварању фашистичке НДХ и да је све вријеме знао за масовне покоље над Србима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
