Ковић: Недостојно лицитирање бројем жртава јасеновца

Срна
Ковић: Недостојно лицитирање бројем жртава јасеновца

БЕОГРАД - Историчар Милош Ковић оцијенио је за Срну да је на сцени државни ревизионистички пројекат смањивања броја јасеновачких жртава, односно директног порицања геноцида над српским народом који је итекако пустио корење у Хрватској и нагласио да би о Јасеновцу требало да говоре само достојни и позвани.

"Може се само наслућивати, ко заиста стоји иза тога. Верујем да би трагови водили у Немачку, у оне земље које су покренуле Други светски рат", каже Ковић.

Ковић је рекао да су српска и међународна наука утврдиле још послије Другог свјетског рата да је у Јасеновцу убијено између 500.000 и 700.000 људи, а да је лицитирање тим бројем дио шире приче ревизије одговорности за тај рат.

Ковић, који је професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, подсјећа да смо оваквог ревизионизма били свједоци и 2014. и 2018. године када је обиљежавана стогодишњица Првог свјетског рата.

Како истиче, и данас није ријеч о државном ревизионистичком пројекту због кога би биле оптужене Србија и Република Српска, него баш о државном ревизионистичком пројекту смањивања броја жртава Јасеновца.

Он напомиње да је значење ревизионизма, према свуда у свијету у науци општеприхваћеној дефиницији - супротстављање општеприхваћеним историјским чињеницама.

"Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, и то Републике Хрватске која се састојала од Хрвата и Јевреја и која је ушла у логор Јасеновац непосредно по његовом ослобођењу. Њихова процена била је 500.000 до 600.000", рекао је Ковић.

Он наводи да је касније комисија која је 60-тих година прошлог вијека радила на ископавању јасеновачких стратишта процијенила да је било 700.000, па чак и више жртава. Ковић је рекао да је и та комисија имала представнике свих југословенских република, између осталих из Србије је био Србољуб Живановић, а из Словеније Вида Погачник.

"Са тим су сагласни, пре свега немачки извори из Другог светског рата, али и усташки, партизански, равногорски, а сада су се појавили чак и бугарски извори", истиче Ковић.

Он наглашава да се касније појавила тенденција смањивања броја жртава Јасеновца и указује да овакво недостојно лицитирање бројем жртава не би било могуће у јеврејској или јерменској науци.

"Ревизионисти кажу да немамо 700.000 имена. Поставља се питање - да ли Јевреји имају шест милиона имена? Да ли Јермени имају преко милион имена убијених у геноциду над Јерменима? Наравно да немају. Дакле, зашто се лицитира бројем српских жртава и зашто су српске жртве мање вредне од жртава других народа?", пита Ковић.

Он указује да је задатак науке да утврди имена злочинаца, а не да лицитира бројем жртава.

"Није главни задатак историјске науке да лицитира бројем жртава и да ревидира број жртава. Њен задатак је да утврди изворе зла, порекло зла, злочиначко геноцидног пројекта. Дакле, зашто је за разлику од јеврејског и јерменског народа српски народ морао да претрпи три геноцида у 20. веку – у Првом светском рату, Другом светском рату и у Одбрамбено-отаџбинском рату, али и на Косову и Метохији и на тлу данашње Хрватске?, каже Ковић.

Он сматра да о броју жртава Јасеновца наука мора да се изјасни, али да су прије сваког изјашњавања потребна озбиљна ригорозна научна истраживања.

Ковић подсјећа да се српска историјска наука врло јасно изразила и одредила поводом "пројекта смањивања броја жртава Јасеновца" у септембру 2021. године, када су професори историје српског народа у 20. вијеку са практично свих универзитета у Србији и Републици Српској врло јасно и одговорно дигли глас против ревизионистичког пројекта смањивања броја жртава Јасеновца.

"Овакво лицитирање је срамно и недостојно. О Јасеновцу би требало да говоре само достојни и позвани. Достојни у моралном смислу, а позвани они који се, заиста, у стручном смислу баве овом темом", поручио је Ковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана