Косово и Метохија: Упркос паду броја становника, куповина српске земље у замаху

Срна
Foto: Илустрација

ПРИШТИНА - Смањење наталитета, повећање броја умрлих и растући тренд миграције становништва обиљежили су прошлу годину на Косову и Метохији.

Према подацима Косовске агенције за статистику, територију Космета напустило је 38.606 особа, а број становника се смањио за 24.215.

Према истом извору, рођено је 22.830 беба што је у поређењу са 2011. годином мање за 4.769.

У претходној години повећана је и стопа смртности, јер је, у односу на 2011. годину, број умрлих већи за 5.908 особа.

Занимљивост представља податак да је укупан број становника на Космету 1.773. 971, што је у односу на процјене урађене послије повлачења српске војске и полиције 1999.године мање за скоро 500.000.

Најављена визна либерализација могла би, према процјени Агенције, довести до енормног пораста стопе опадања броја становника.

Процјењује се да ће сваки други становник Космета животне доби од 18 до 25 година напустити Космет, а исте процјене важе и за добну групу од 25 до 35 година живота.

Недавно су експерти Европске банке за развој изнијели податак да ће, у случају да се Приштини одобри визна либерализација, на Космету 2025 .године живјети око 300.000 радно способног становништва због чега су препоручили банкама обазривост у одобравању кредита, а инвеститоре упозорили на ризик усљед недостатка радне снаге.

Потврду све већег расељавања јужне покрајине представља податак да је на територији општине Косово Поље у продаји око 12.000 станова чија је градња извршена на бази процијењеног броја становника од око два милиона (од чега у дијаспори живи око 350.000 становника млађих од 40 година.)

Мања продаја станова изграђених у урбаним срединама није смањила продају земљишта у власништву Срба.

Само у Преоцу, у општини Грачаница, селу ослоњеном на општине Приштина и Косово Поље, током прошле и ове године продато је око 200 хектара пољопривредног земљишта које Албанци инвеститори претварају у грађевинско.

У овом селу у истуреном одјељењу Основне школе “Миладин Митић”, у коме се изводи настава од првог до четвртог разреда, нема српске ђеце, а њих десетак наставу похађа у матичној школи.

“До пре пет година у нашој сеоској школи било је у свим оделењима минимум по десетак ученика”, каже Милош, мјештанин Преоца.

Он наводи да су Албанци у прошлој години имали “задатак” да што више откупе српска имања у Преоцу те да су за то добијали у просјеку по 20 одсто помоћи из фонда који финансира албанска дијаспора.

Посљедњих мјесеци на удару албанских “бизнисмена” је Лапље Село у коме у велељепној вили живи један од бивших вођа терористиче ОВК Агим Чеку.

“Скоро да нема куће која није на продају”, каже Милан Стевић из Лапљег Села, истичући да је прије десетак дана продата парцела површине 35 ари удаљена свега педесетак метара од школе “Миладин Митић”.

Све то ће увелико убрзати процес расељавања домаћинстава која живе у рејону који се ослања на новосаграђене албанске виле на потезу Лапље Село - Чаглавица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана