Кошарац: Србија је пријатељ БиХ

Кошарац је изразио жаљење што и даље у БиХ постоје неке политичке предрасуде да јој Србија није пријатељ.

"Увијек када смо имали неку врсту изазова и проблема, Србија је помогла и Републици Српској и БиХ", рекао је Кошарац новинарима након сусрета са шефом Представништва Републике Српске у Београду Млађеном Цицовићем.

Он је подсјетио на донације вакцина, као и да је Србија, када је био проблем са гасом, рекла да неће бити застоја у испоруци, јер сматра веома значајним да у зимским данима грађани Сарајева имају гријање.

"Исто тако сам увјерен сада, када је у питању обезбјеђивање меркантилне пшенице и кукуруза да ће Србија сигурно имати софистициран приступ, једнак и Републици Српској и Федерацији БиХ", истакао је Кошарац.

Што се тиче спољнотрговинског пословања БиХ, Кошарац је истакао Хрватску када су у питању земље ЕУ, а Србију када је у питању ЦЕФТА. "Имамо потребу да радимо на регионалном удруживању и заједнички наступамо, не само на тржиштима, него и у свим праксама које је Србија прошла", рекао је Кошарац.

Он је нагласио да Република Српска заговара подршку иницијативу "Отворени Балкан", оцијенивши веома значајним да се ради на таквом регионалном удруживању које је иницирао предсједник Србије Александар Вучић, а подржао српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик.

Кошарац је рекао да му је жао што институције БиХ нису дале сагласност да и БиХ уђе у иницијативу "Отворени Балкан", те указао на погодности које имају привредници Сјеверне Македоније, Албаније, Србије, јер много боље послују, нема застоја на граници, а један документ вриједи у све три државе.

"Било би много боље да смо и ми ушли у ту врсту иницијативе. Република Српска је за то. А органи на заједничком нивоу из структура које долазе из ФБиХ то питање оспоравају. Ми данас не бисмо имали проблем када је у питању меркантилна пшеница и кукуруз да смо дио Отвореног Балкана, то је предност. Значајно је подијелити изазове и искуства", истакао је Кошарац.

Кошарац је напоменуо да је Србија гарант Дејтонског споразума, да је Република Српска у потпуности посвећена његовом спровођењу и да је слово Дејтона одржив оквир за БиХ, а да су активности попут интервенционизма високог представника и међународне заједнице осуђене на пропаст.

Он је рекао да Српска своје кретање у политичком контексту базира, прије свега, на уставним овлаштењима и уставној позицији Републике Српске и да су заједничке институције у складу са Уставом.

"Цијенимо да је важно бити окупљен око уставних капацитета Републике Српске, међународног кредибилитета који је унијела Српска у Дејтонски споразум и у том контексту сматрам да је важно разговарати управо са земљама које су пријатељи БиХ. А Србија јесте пријатељ", нагласио је Кошарац.

За сутра је у Београду најавио да ће разговарати са министром трговине Србије о неким важним питањима и процесима које је прошла Србија, те нагласио да је увјерен да треба отварати нова тржишта.

"Тржиште ЕУ јесте изазов и ми јесмо етаблирани на том тржишту, али шта ћемо ако дође до поремећаја? А наш извоз је 72 одсто на тржиште ЕУ, док је ЦЕФТА 16 или 17 одсто. Цијеним да је веома значајно отварати питање уговора о слободној трговини са Евроазијском унијом. Србија је то прошла", рекао је Кошарац.

Забрана уласка професору Ковићу продукт утицаја странаца и оба

Кошарац је оцијенио у Београду да је забрана уласка у БиХ професору историје Милошу Ковићу била продукт, прије свега, утицаја неких малигних представника западних земаља у БиХ и Обавјештајно-безбједносне агенције /ОБА/.

"Увијек забрињавају неке додатне политичке теме и притисци. Управо тај професор Ковић ради на Универзитету Источно Сарајеву, на којем студирају и Бошњаци и Хрвати и Срби", рекао је Кошарац новинарима у Београду, гдје је започео вишедневну радну посјету Србији.

Он је истакао да је потпуно неприхватљивио да се забрани човјеку који ради на Универзитету да уђе у БиХ.

"То вам говори о различитим врстама изазова који су присутни у БиХ и који су необјашњиви. И онда, када аргументовано кажемо да смо за преношење надлежности у контексту да се Републици Српској врати оно што јој је отето, имамо проблем", рекао је Кошарац.

Он сматра да и такве обавјештајне структуре треба да се врате Републици Српској, јер су монтиране потпуно политички и пита - ко је сљедећи?

"ОБА је потпуно у рукама бошњачке политичке структуре, која има политичку предрасуду према Србији и дијела међународне заједнице, претежно западних земаља", рекао је Кошарац.

Он је навео да они желе да моделирају такав систем гдје се неће поштовати легитимно изабрани представници и гдје ће се у потпуности занемарити Дејтонски споразум и заговарати потпуно грађански опција, што је неприхватљиво за БиХ и немогуће.

Гранична полиција БиХ на прелазу Вардиште забранила је 12. марта улазак у БиХ професору Ковићу, уз образложење да "представља пријетњу по безбиједност БиХ".

Ковић је професор на Одјељењу за историју Филозофског факултета у Београду и већ 13 година је гостујући професор Универзитета у Источном Сарајеву.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.