Комисија за нестале бебе незадовољна радом институција

Чланови три удружења, чланови Комисије током конференције за новинаре након седнице негодовали поводом поступања јавних тужилаштава широм земље поводом поступака који се воде због нестанка беба из породилишта, као и жалбе на рад других држаних органа, изостанка представика министарства здравља и локалних самоуправа, али и због искоришћавања овог проблема у политичке сврхе.

Мирјана Новокмет из Београдске групе родитеља рекла је новинарима да родитељи несталих беба имају велики проблем јер се судије у поступцима обраћају институцијама и добијају углавном одговоре да "нема података, или нема документације о бебама".

"Међутим, ми смо истрагом сазнали да се одређена микрофилмована документација из породилишта у Вишеградској налази у просторијама Безбедносно информативне агенције(БИА). Сада судије покушавају да дођу до историјата болести које су микрофилмоване", рекла је Новокмет.

Према њеним ријечима, због великих проблема и опструкција, родитељи немају сазнања нити ће доћи до истине о својој дјеци ако се нешто не буде променило у најскорије вријеме.

Милена Јанковић из Удружења родитеља нестале бебе Београда навела је три случаја у којима је Удружење прикупило доказе да су три породице купиле и узеле тек рођену децу поводом којих су надлежним тужилаштвима поднете кривичне пријаве.

"Један поступак се води пред Вишим јавним тужилаштвом у Сремској Митровици, ми смо поднели пријаву против тачно одређене мајке која то није, а која је уписана у матичну књигу рођених да јесте. Она је дошла из Сремске Митровице са својим тадашњим супругом ушли су у једно породилиште у Београду, узели су дете и одвели својој кући. Наравно то дете до недавно није знало да је отето и да му то нису биолошки родитељи", рекла је Јанковић.

Она је тврдила да је тужиоца Борку Јовановић у том случају више интересовало како је Удружнеје дошло до поменутих сазнања и одакле нам ти подаци.

"До данас, после две године од пријаве, не знамо да ли је та мајка позвана да да изјаву и да ли је против те мајке одређен притвор", навела је Јанковић подсећајући да ова кривична дела не застаревају.

Друга два случјаа отмице деце десила су се како тврди у Београду и такође су поднете кривичне пријаве. "Ту деца уопште не знају да су отета и продата, уместо њих то знају њихова комшије, фамилија, родбина знају родитељи који то нису", навела је Јанковић.

Због незадовољства поступањем јавних тужилаштава у поступцима за утврђивање чињеница о несталим бебама, Комисија је, према њеним речима, данас донела одлуку да се од поступајућих тужилаштава у ова три предмета затраже подаци о томе да ли су и које радње спроведене и да ли су тачни подаци које им је поднело Удружење.

Радиша Павловић из Удружења за истину и правду о бебама, апеловао је да се нестале бебе не експлоатишу за изборе, јер се тај проблем не сме користити у политичке сврхе.

Критиковао је Ану Пејић из посебног удружења да управо то ради.

Павловић се жалио и што осим представника МУП-а и Министарства правде седници Комисије нису присуствовали остали позвани чланови представници из БИА и Јавног тужилаштва, Министарства здравља, као ни Републички јавни тужилац Загорка Доловац.

Комисија планира да Доловац предложи формирање посебног тужилаштва у Србији за ове истраге, рекао је Павловић који је незадовољан поступањем локалних тужилаштава у овим истрагама.

Пренео је новинарима и да Комисија има сазнања да је огромна документација о несталим бебама уништавана од 2007. до данас "уз подршку Архива Србије и уз подршку одређених инситуција", тако што су једни друге покривали.

"Изгласали смо да на једну од будућих седница позовемо директора Архива Србије и директора Института Неонатологије јер су ту завршавале бебе из цијеле Србије.

Скупстина Србије усвојила је 29. фебруара закон о несталим бебама, који се у оригиналу зове "Закон о утврдивању чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Републици Србији".

Србију је на доношење овог посебног закона, обавезала пресуда Европског суда за људска права у Стразбуру из 2013. у слуцају Зорице Јовановић.

Закон поред осталог предвиђа процедуре за утврђивање истине о несталој деци и предвиђа одштету до 10.000 евра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.