Ко је ко у новом новом сазиву Скупштине Србије
БЕОГРАД - У скупштинске клупе Србије сутра ће сјести нови посланици, кандидати са 12 листа које су придобиле повјерење грађана на изборима 3.априла, а готово половина њих први пут постају представници грађана у највишем законодавном тијелу.
Међу 12 листа, које ће имати посланике, су оне које су и до сада чиниле парламентарну већину, најбројнија око СНС, и листа око СПС-а. У скупштине клупе поново ће сјести нека „стара лица”, попут Двери, ДСС-а, ДС-а, Народне странке, али и неких нових покрета који су чинили коалицију „Морамо”, уз пет мањинских листа.
У новом сазиву Скупштине 15 посланичких клубова
У Скупштини Србије је, за сада формирано 15 посланичких клубова, а највише „цијепања” било је у оквиру коалиције „Уједињени за побједу Србије”, из које су „произашла” три посланичка клуба, а из коалиције „Морамо”, два.
Најјача листа у парламенту је „Александар Вучић - Заједно можемо све”, са 120 посланика, од којих је 95 из Српске напредне странке, док остала мјеста дијеле њихови мањи коалициони партнери.
Као највећа странка, СНС ће дати и предсједника парламента, дугогодишњег посланика Владимира Орлића, који ће сутра постати први човјек републичке Скупштине.
На листи напредњака за парламентарне изборе, који ће сутра постати посланици су били и наш признати неурохирург Даница Грујичић, најцитиранији српски научник Стојан Раденовић, глумци Лазар Ристовски и Лепомир Ивковић, магистар музике Јован Колунџија, оперска дива Јадранка Јовановић, бивши кошаркаш Марко Кешељ…
Међу посланицима ће се наћи и доскорашњи замјеник градоначелника Београда Горан Весић, који се у посланичке клупе „враћа” послије 18 година.
„Велика је част бити посланик. Посебно сам срећан што ће Владимир Орлић бити председник Скупштине, он је сјајан човек, доктор наука, образован, са великим искуством у Скупштини. То показује да бирамо најбоље људе да предводе Скупштину”, рекао је Весић за Танјуг.
Каже и да је СНС изашла у сусрет опозицији, повећан је број потпредсједника, јер жели да се управо у парламенту решавају сва важна питања.
„Имамо довољну већину за избор Орлића, СНС и СВМ имају 127 посланика, али сам сигуран да ће за председника гласати и већи број посланика, 150 до 160, чиме ће се показати која већина заправо постоји у Скупштини Србије”, рекао је Весић.
Посланик са најдужим стажом
У Скупштини има и посланика којима је ово већ девети сазив, а један од њих је „ветеран” Александар Чотрић, такође са листе око СНС-а, као члан СПО-а, који је први пут биран за посланика 1993. године.
У изјави за Танјуг каже да не очекује суштинске промјене, јер је парламент, каже, и у претходном мандату био ефикасан, а да ће најважније бити доношење низа прописа за предстојећу јесен и зиму, по питању хране и енергетике.
„Има доста младих посланика, ја сам сада међу ветеранима, девети пут сам изабран у парламент. Први пут сам постао посланик 1993. године, као један од најмлађих, а најмлађи у ДЕПОС-у”, рекао је Чотрић и додао да му је драго када види “младе снаге” у скупштини, које “имају нерв за политику”, и који могу да делују “као локомотива”.
Најмлађи посланик рођен 1999. године, најстарији 1940.
Када је Чотрић постао посланик, прије 29. година, његов будући скупштински колега, посланик Заветника Никола Драгићевић - није био ни рођен.
Млади Београђанин, рођен 1994. године, Драгићевић је један од 10 посланика Заветника, који први пут улазе у парламент, и који су једина странка која је цензус „прескочила” самостално, без коалиционих партнера.
Никола, ипак, није и најмлађи посланик, већ је то Никола Бокан, са листе „Александар Вучић - Заједно можемо све”, који је рођен 1999. године.
Најстарији посланик је Владета Јанковић, са листе „Уједињених” који је рођен 1940. године.
Управо ће Јанковић председавати конститутивном сједницом, а помагаће му Бокан, ако и још троје најмлађих са три најјаче листе, послије СНС - Павле Грбовић из „Уједињених”, Дубравка Краљ из коалиције око СПС-а и Јелена Богдановић са листе „Нада”.
Просјечна старост 47 година, више мушкараца од жена
Иначе, у старосној структури парламента, највише је рођених између 1970. и 1979. године, а просјечна старост представника грађана у новом сазиву је 47 година.
У скупштини ће бити више посланика, него посланица - припадница љепшег пола биће нешто мање од 40 одсто, њих 96, наспрам 154 мушкарца.
Међу будућим посланицима, највише је правника и економиста, али има и љекара, инжењера, пољопривредника, пензионера, па и пар студената.
Највише посланика је из Београда.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
