“Ко држи кључ Газивода, држи и кључ Косова”
САД предложиле су Београду и Приштини да спор око језера Газиводе ријеше кроз оснивање комисије за реку Ибар.
Модел би био сличан америчко-канадском о ријеци Колумбија.
Уговор о ријеци Колумбији регулисао је воду, власништво над њом и оптимизовано коришћење енергије.
Сву воду преузима један ентитет - компанија и онда она пласира енергију на основу уговора.
“То уопште није решење за оно што пише у Вашингтонском споразуму, није целина решења”, рекао је Душан Јањић, политички аналитичар.
“Приштина је у ствари одговорила већ. Она је рекла у реду може да се разматра јер се не тиче питања својине. А то је клључно питање за стрнау Србије. то није само власништво тих пет села која су потопљена, то је и питање границе”, додао је Јањић.
Језеро Газиводе највеће је на Косову и Метохији.
Трећина водоснабдевања на Косову и 97 одсто производње струје директно зависи од Газивода.
“Приштина не може без воде из Газивода, Србија може, али зашто би пропустила нешто што је хидропотенцијал Србије и предуслов да би се користиле био је СЗО, што косовска страна неће да испоштује”, рекла је Јелица Путниковић, из “Енергија Балкана”.
“Ко држи кључ Газивода држи и кључ Косова”, додала је она.
Проблем Газивода, сматрају стручњаци, сеже много дубље од питања власништва над електричном енергијом.
У дубинама језера лежи непроцијенљива ризница српске културе.
“Прво је питање међусобних потражвања, заштите имовине потопљених села. Питање територије, коме припада, Србији, Косову, треће је шта ћете са културним наслеђем, доле има цркава”, објаснио је Јањић.
“Често политичари из Америке и Европе се не заинтересују за праву суштину ствари на терену, а заправо би требало да брину о томе како решити питање на правни, економски политички начин у Срибји”, рекла је Путниковић.
Ни Приштина ни Београд се још нису изјаснили о приједлогу рјешења.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
