Књига Чедомира Антића - без срџбе о једном времену

"Хтео сам без срџбе да прикажем једно време са којим смо се сви ми на неки начин обрачунавали протеклих 20 година", рекао је Антић на промоцији у београдској књижари "Делфи" издавачке куће Лагуна. Књига на 459 страна обухвата раздобље од студентских протеста 1996. године, у чијем се вођству налазио и Антић, до доношења новог устава Србије 2006. године. "Тешио сам се да је то пут да пустим ту прошлост да живи свој живот и да једног дана почнем да пишем историју Републике Србије и да будем децентиран од тог времена.

Да би се то постигло било је потребно да се та прича исприча са стајалишта учесника и сведока", рекао је Антић. Када је Антићева генерација ступала на политицку сцену било се поставило питање "ко смо ми и шта хоћемо?", на шта је пре 100 година било релативно лако одговорити јер "није било много забуне, било је потребно препознати којим језиком говориш", приметио је писац.

Ванредни професор историје на Филозофском факултету у Београду, између осталог, аутор "Историје Републике Српске" и уџбеника "Историја 7" за основну школу оцјенио је да су "деведесете крај великог националног настојања и његов потпуни колапс", те констатује да има више тумачења зашто се то догодило. "Свакако да су то били велики циљеви за један мали народ и економски слабо друштво.

Година 1996. је један потпуни почетак - више нико не верује да ће Србија бити најјача на Балкану, да ће се Југославија обновити, нико не види будућност у Европској унији", подсетио је Антић. Док је књига штампана на ћирилици, почетно поглавље "Једнина од "оци" је на латиничном писму, а Антић каже да је из џентлменских разлога одлучио да пише на писму свог деде Тарцизија, са којим је у дјетињству био неистомишљеник, а који је на њега кључно утицао и који је такође из џентлменских разлога у Србији писао ћирилицом.

Говорећи на промоцији писац Владимир Кецмановић је указао да се Антићева књига појављује у правом тренутку када је "генерација која је сведочила у пуној снази, а надолазе генерације зрелих људи који о томе не знају довољно". "Проблем је што су све политичке опције заробљене у деведесетима и покушавају да пресликају ситуацију. Свет се променио и ситуација није иста. Ова књига може да послужи као поређење, да се види шта се променило и у ком смислу треба посматрати ствари на други начин", истакао је Кецмановић.

Адвокат и члан реп састава Београдски синдикат Феђа Димовић је рекао да су историјске књиге врло често тешке и сувопарне, док је Антић "успио да нам то приближи са неким цртицама и анегдотама из личног живота". "Мени је књига помогла да неке своје недоумице средим.

Сви који се бавимо друштвеним радом или смо ангажовани политички, коментаришемо друштво, имамо недоумицу да ли се треба страначки ангажовати. Чедина књига ми каже да сам донио добру одлуку што то нисам урадио", рекао је Димовић. Уредница књиге Дубравка Драговић Шеховић истакла је да је Антић успио да "на прави начин сагледа историјске догађаје... уз једну фину духовитост".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.