Кисић: Разлог неслагања броја заражених и вријеме саопштавања

На конференцији за медије, Кисић је указала да сви заводи за јавно здравље и домови здравља у Србији, као и Институт "Батут" врше надзор над вирусом корона и додала да је ријеч о више од 200 установа који могу да раде брисеве за ПЦР тест и уносе податке у базу.

"Све те установе добијају повратне информације о статусу тестова, односно о позитивности пацијената које су узроковали, и имају комплетан увид на дневном нивоу о стању пацијента. На основу тога их и обавештавају о изолацији или терапији", наводи Кисић.

Указује да на прикупљању података о броју заражених учествује велики тим који те податке уноси у базу, те додала да се неријетко ти подаци не уносе у базу истог момента, због обима посла у тим установама.

С обзиром да се подаци уносе до краја дана, каже Кисић, дешава се да дође до неслагања података у поједином дијелу дана.

Кисић је истакла да су подаци о броју хоспитализованих и броју пацијената на респиратору поклапају, јер се, каже, тај податак у базу уноси истог момента.

"Такође, битно је нагласити да број хоспитализованих не одговара врло често броју активних пацијената, активних у смислу да имају болест у том моменту, зато што се пацијенти примају због тежине клиничке слике, а не зато што су ПЦР позитивни", објаснила је Кисић.

Истиче да често у болницима има око 40 одсто пацијената који немају ПЦР налаз или га још увијек чекају или им је ПЦР чак и негативан, али имају све симптоме који одговарају вирусу корона и примају терапију.

"Има различитих неслагања, све се то може објаснити да се те бројке не би доводиле у сумњу или рађало неко неповерење. База је направљена са циљем да имамо надзор у сваком могућем моменту, можда није идеална, али пружа добру основу за даљи рад", закључила је Кисић.

Кисић: Нисмо изгубвили контролу над епидемиолошком ситуацијом

Помоћник директора БАТУТ Дарија Кисић Тепавчевић каже да Кризни штаб није изгубио контролу над епидемиолошком ситуацијом и да је свака одлука тог штаба заснована на доказима и транспарентно приказаним индикаторима у датом тренутку.

Она је на питање да ли је се кризни штаб сматра одговорним што до губитка контроле над епидемиолошком ситуацијом послије избора, одговорила да су све мере које су доносили и укидали биле усвајане у складу са индикаторима ситуације.

"Ништа се ноје крило нити се крије. Сви подаци су транспарентни и у складу са индикаторима. Када је потребно отварамо нове ковид болнице, када нема потребе ми их затварамо", рекла је Кисић Тепавчевић.

На инсистирање да одговори на новинарско питање да ли су мјере релаксиране због одржавање избора, што је. како је речено, довело до повечања број инфицираних пар дана након избора, Кисић Тепавчевић каже да је у том моменту број случајева и прегледау ковид амбулантама био спорадичан.

"То је била таква епидемиолошка ситуација овде и свуда у свету, а да ли је попуштање довело до повечање трансмисије вируса - јесте и то је тако било свуда у свету", била је прецизна Кисић Тепавчевић.

Она је нагласила и да је и тада препоручено поштовање мјера, ношењее маски, држање растојања, што је, како је казала, због садашњих индикатора, поново обавеза.

Постали смо, истиче она, досадни када је ријеч о поштовању мјера, али то су ефикасне мјере.

"Нико се није могао заразити ако није био у контакту са непосредним носиоцем или ако није користио заштитне мере", напомиње она.

На питање зашто се чека више сата испред Инфективне клинике за преглед, Кисић Тепавчевић је казала да је у питању дужина прегледа

"Тај преглед захтева одређено време јер је реч клиничком прегледу, лабораторијском прегледу и ременском прегледу плуча. Потпуно разумемо немоћ људи који чекају и којима је потребна помоћ", каже Кисић Тепавчевић.

Директор КБЦ Звездара др Петар Сворцан одговарајући на исто питање рекао је да грађани могу да се прегледају и на Инфективној клиници, у КБЦ Бежанијска коса, Земун, у Градском заводу за плучне болести, као и у ковид амбулантима који су отворени и поручио грађанима да користе ковид амбуланте.

"Отворене су ковид амбуланте који раде читаву ноћ, али народ можда из неког убеђења да су на Инфективној клиници најбољи лекари иде тамо, а можда и из унутрашњости долазе на директно на Инфективну", рекао је Сворцан.

Он је нагласио да не криви грађане већ да прецизира гдје све могу да оду на преглед који подразумева клинички, лабораторијски и ременски преглед плуча, а на основу кога се доноси одлука да ли пацијент иде на болничко лечење или у кућну самоизолацију.

На питање шта се дешава са лабораторијом Ватрено око и да ли тачно да су на тој лабораторији изгубљени тестови рађени 6., 7. и 8. јула Кисић Тепавчевић је одговорила да тестови нису изгубљени, већ да је дошло да кашњење резултата не због недостатка тестова, већ до недостатка реагенса.

"Одређени реагенси су недостајали, а не тестови. Нису изгубљени тестови, пацијенти који су тестирани добили су накнададно резултати, сви су добили са једним нажалост великим закашњењем", закључила је она.

Тепавчевић: Србија да међу првима обезбиједи вакцину

Епидемиолог Дарија Кисић Тепавчевић изјавила је данас да се Србија нада да ће међу првим државама обезбиједити вакцину против вируса корона, када та она буде завршена.
"Ниједна од вакцина још није готова и када се установи да је једна од њих максимално безбедна надамо се да ћемо је међу првима добити", рекла је Тепавчевићева.

Она је на конференцији за новинаре изјавила и да је Србија на вријеме успоставила контакте са произвођачима вакцина.

Тепавчевићева, која је члан Кризног штаба Владе Србије за борбу против вируса корона, истакла је да су очи свијета упрте у произвођаче вакцине и да је сви жељно очекују.

Она је напоменула и да је проиводња вакцина дуготрајан процес, а да ниједна од њих до сада није прошла све неопходне фазе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.