Како је спријечена прослава Спасовдана у цркви Христа Спаса у Приштини

Приштински парох Станиша Арсић оцијенио је догађај као вид притиска на СПЦ јер је свима познато да је Храм Христа спаса "трн у оку цијелој Приштини".

-Али надамо се да ће уз Божју помоћ да дође све на своје место, и да одлука суда заживи како треба. Ми имамо одлуку суда да је то црквено земљиште, да је храм у власништву СПЦ и Епархије Рашко-Призренске, али се и даље воде спорови између општине и факултета, који инсистира да је то њихово земљиште. Заборављајући на то да је то исто земљиште некада одузето црвки, а сада је враћено и у власништву је цркве - објаснио је он.

Навео је и другачија искуства Манастира Дечани гдје се и поред одлуке суда манастирска имовина годинама не враћа.

-Ово је само један вид притиска. У Приштини имамо десетак Срба који живе, али имамо цркву која делује и ради, служи се света литургија сваког празника и недеље. Ово је притисак на СПЦ-  рекао је он.

Описујући догађај Арсић је рекао да је са оцем Гођевцем, са благословом око 4.30 дошао до Храма Христа спаса али да их је ту зауставио и легитимисао полицајац.

-Узео нам је документа и позвао појачање, па је дошла полиција у панцирима са личним наоружањем. На моје питање у чему је проблем, никакав одговор нисам добио од њих. Иако сам био обавештен да долази поручник који зна српски - рекао је он.

Арсић каже да дјелимично разуме албански па је схватио да разговарају о томе да црква није у функцији, да је под судским спором, начуо је да помињу суд.

-Након мог даљег инсистирања нису желели да причају на српском, а документе су им држали. Позвао је полицајца из полицијске станице центар, који се раније распитивао када ће да се служе у том храму, да преведе - рекао је он.

Додао је да је тај полицајац отприлике знао када ће бити литургија, али и да тачно вријеме нико није знао.

-Нисмо обавестили ни вернике, само искључиво оне који су морали и требали да буду ту. Као домаћини, ја и Саша, секретар епархије, имали смо и колач - објаснио је Арсић.

Додао је да ни са "преводиоцем" нису добили никакав одговор од полиције зашто су спријечени да откључају цркву.

-Једноставно, држали су нас једно време. На крају ме позвао полицајац који говори српски, рекао да ће документа бити враћена, а да се покупимо и вратимо одакле смо дошли. Тако смо и урадили, махнуо сам верницима да не прилазе, да их не би легитимисали и имали непријатности - рекао је он.

Додао је да су отишли у храм Светог Николе, одржали литургију и пререзали славски колач.

-Био је присутан и Новак Живић из привременог органа општине Приштина који се и пријавио да следеће године буде домаћин славе. Па да тамо где је и место прережемо славски колач, у храму Хиста спаса у Приштини - рекао је Арсић.

Епархија

Епархија рашко-призренска је изразила најдубљу забринутост и разочарење због поступка приштинске полиције.

-Тим актом се крше основне вјерске слободе и право приступа имовини наше Цркве, пошто је храм Христа Спаса у катастру регистрован као имовина Српске Православне Цркве и нико нема право да нам спречава приступ нашој имовини. Нажалост, отвореним дискриминаторним односом према Српској Православној Цркви на Косову и Метохији косовске институције непрестано шаљу поруку да наш народ не може да живи слободно и да основна вјерска и људска права не вреде за православне Србе - стоји у саопштењу.

Епархија рашко-призренска истиче да очекује од међународних представника реакцију поводом овог инцидента и да ће СПЦ о њему обавијестити све релевантне међународне организације које надгледају вјерска права и слободе.

-Свештеници наше Епархије су јутрос, заједно са групом вјерника кренули да служе Свету литургију поводом храмовне славе Христа Спаса у Приштини, али их је кордон полицајаца спријечио у томе. Прво су свештена лица легитимисана од стране полицајца који није желео да говори српски, а затим им је забрањено да откључају и уђу у цркву. Нашим свештеницима није дат одговор зашто је забрањено да служе у храму који се и по косовском катастру налази у власништву наше Цркве - додаје се у саопштењу Епархије рашко-призренске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.