Како је изгледало суђење за убиство Ђинђића и гдје су данас осуђеници?

Суђење, означено као први процес против организованог криминала у Србији, завршено је прије 16 година. Један од 12 осуђених и даље је у бјекству, тројица су одслужила казну, а петорица су на робији, пише РТС.

Атентат је организова Милорад Улемек Легија, а Звездан Јовановић испалио хице. Још десет особа им је помогло - утврђено је у пресуди за убиство премијера Зорана Ђинђића. Трочлано судско вијеће којем је предсједавала Ната Месаровић осудило их је на укупно 378 година затвора.

Од тог 23. маја 2007. године казне су одслужила два бивша припадника ЈСО-а. Почетком ове недјеље на слободу је, након издржане 20-годишње казне, пуштен и члан Земунског клана Душан Крсмановић.

Памти се да је пред тужиоцем, али не и судом, признао да је учествовао у атентату, открио да је пушка за убиство Зорана Ђинђића узета из Јединице за специјалне операције и да је са ње избрисан број. Због тога је био под посебном заштитом и једини казну није служио у Забели, већ у Сремској Митровици. У завршним ријечима је изразио кајање, али не због убиства.

-Желим само да кажем да се најискреније кајем због свега што ме је довело у ову ситуацију и у овај положај у коме се данас налазим - рекао је тада Душан Крсмановић.

Пут до коначне пресуде трајао је четири године. Одржано је више од 150 претреса, саслушано стотину свједока. Активни учесници у процесу оцјењују да је било много опструкција.

Некадашња портпаролка Специјалног суда Маја Ковачевић Томић каже да организовани криминал није бирао средства да то суђење обесмисли и заустави.

-Троје професионалних судија је учествовало у доношењу те пресуде, Врховни суд у већу петорице је ту пресуду потврдило, постојао је и трећи степен за оне који су добили 40 година, кажем велики број судија је учествовао у оцени свих тих доказа на основу којих је донета осуђујућа пресуда - навела је Маја Ковачевић Томић.

Новаковић истиче да „и поред 10 година измишљотина и теорија завере, ниједна није успела ни мало да окрњи пресуду“.

Изрицање пресуде пратило је више од 200 новинара. Гужва је била не само у медија центру, већ и на ходницима и у самој судници. То је било прво и најважније суђење у згради Специјалног суда.

-Имали смо акредитације из целог света, имали смо акредитацију новинара из Јапана. Све се пратило, свака реч, свака реч суда, судија током руковођења тих претреса је била оцењивана, анализирана и била је велика напетост, нарочито на почетку тог суђења - рекла је Ковачевић Томићева.

Оно што ни почетак ни крај суђења није расвијетлио је политичка позадина атентата. Двадесет година од убиства Зорана Ђинђића ријетко ко вјерује да ће тај део приче икада бити разоткривен.

Ђинђић,који је био и предсједник Демократске странке, убијен је 12. марта 2003. године, испред Владе у Немањиној 11 у Београду, а на њега је пуцао снајпером припадник Јединице за специјалне операције (ЈСО) Звездан Јовановић.

За његово убиство су на по 40 година затвора осуђени некадашњи командант ЈСО Милорад Улемек Легија и Јовановић као непосредни извршилац као и десеторица саучесника, док су двојица вођа "земунског клана" Душан Спасојевић и Миле Луковић Кум убијени у полицијској акцији приликом хапшења.

Ђинђић је сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, уз присуство више од 70 страних државних делегација, док је у погребној поворци било више стотина хиљада градана.

За време Ђинђићевог мандата у Србији је покренут процес демократизације друштва и корјенитих економских и социјалних реформи.

Биографија

Зоран Ђинђић рођен је 1. августа 1952. године у тадашњем Босанском Шамцу, а дипломирао је на Филозофском факултету у Београду 1974. године, да би докторирао 1979. године на Универзитету Констанц, гдје је радио као асистент. До1990. године боравио је у Немачкој и на универзитетима и институтима друштвених наука у Бону и Франкфурту.         

У Србију се враћа 1990. године и постаје један од оснивача ДС.

Ђинђић је заједно са другим српским интелектуалцима, дисидентима и продемократским активистима основао Демократску странку, засновану на темељима и сличном концепту предратне Демократске странке Љубомира Давидовића.

Постао је предсједник Извршног одбора партије 1990. године, када је добио и посланички мандат у Скупштини Србије.

За предсједника Демократске странке, уместо дотадашњег Драгољуба Мићуновића, изабран је 1994. године.

Био је посланик у прва три вишестраначка сазива Народне скупштине и Вијећу република Скупштине СРЈ.

Ђинђић је био један од носилаца петооктобраских промјена 2000. године и један од најистакнутијих лидера Демократске опозиције Србије (ДОС), коју је чинило 18 странака. 

Демократска странка постала је највећа странка у оквиру ДОС-а који је освојио 64,09 одсто  гласова на парламентарним изборима у децембру 2000. године и добио 176 од 250 посланичких мјеста у Народној скупштини.

 Ђинђић је изабран за  предсједника Владе Србије 25. јануара 2001. године, након пада Слободана Милошевића са власти.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.