Како и зашто је у Србији укинут војни рок

Данас имамо завршне разговоре око могућег војног рока. Очекујте нашу одлуку у наредних 20 дана, што ће се видјети већ у расправи о буџету. Кад прође ребаланс 1, 5. или 10. октобра, све ће бити познато - рекао је Вучић новинарима током обиласка радова на путу Шабац-Лозница.
Свега неколико сати након ове изјаве, Вучић је током тактичке војне вјежбе на Гучеву рекао да ће одлука о враћању војног рока "вјероватно бити донесена данас" и открио колико ће војни рок трајати.

- Највјероватније рок би био два мјесеца плус 15 дана вјежби, што ће рећи 75 дана - рекао је Вучић и додао да би за жене био добровољан, као и да би могао бити уведен за око годину дана.

- Ми смо сада разговарали око војног рока и вјероватно ћемо донијети ту одлуку. Процјене у овом тренутку још нису завршене и разговори су у току - рекао је Вучић током обиласка тактичко-техничког збора опреме и наоружања које користе припадници специјалних јединица Војске Србије.

Додао је да је то минимално што неко може да пружи за своју државу.

- Одредили бисмо не тако безначајну новчану награду за вријеме проведено у касарнама, ову одлуку морамо брзо да донесемо, рекао је Вучић и додао да се ради на чувању младих људи и оних у ИТ сектору, којима морају бити обезбијеђени посебни услови, али да за то "морамо да се договоримо како да изведемо са Војнотехничким институтом, са нашим јединицама везе, да могу својим знањем да допринесу, а да не морају да пролазе пјешадијску обуку кроз коју је свако од нас пролазио и кроз све друго".

Говорећи о стању у Војсци Србије, Вучић је рекао да је договорено да се обнови велики број касарни широм Србије, од Сомбора, Кладова, Пирота, преко Сурдулице, Прибоја, Краљева.

- Кад кренемо од Ваљева до Пријепоља, немате више чету војске. Сад ћемо то полако мијењати, рекао је он.

Као што је већ познато, почетком јануара 2024. године, тадашњи министар одбране, а садашњи Милош Вучевић, најавио је покретање иницијативе за укидање одлуке о суспензији обавезног служења војног рока. Од тада се у више наврата помињала ова идеја, а сам предсједник Србије Александар Вучић најавио је да ће у мају разговарати са Генералштабом и Скупштином о свим приједлозима у вези са враћањем обавезног служења.

Како и када је укинуто обавезно служење војног рока?

Вриједи подсјетити да је обавезно служење војног рока укинуто одлуком Владе Србије крајем 2010. године, која је ступила на снагу 1. јануара 2011, а да је тадашњи министар одбране био Драган Шутановац.

Овом потезу претходила је готово деценија проблема везаних за попуну јединица и избјегавање војног рока, уз злоупотребу опције "цивилног" служења. Међутим, повољне међународне околности и мирнодопски услови утицали су на игнорисање свих потешкоћа, због чега је дошло до пада броја људи ангажованих у Оружаним снагама.

Такође, у периоду прије укидања обавезног служења, државно руководство са Министарством одбране интензивно је радило на интеграцији и стандардизацији са НАТО-ом, што је резултирало ступањем у програм "Партнерство за мир" у децембру 2006. године. Овај процес подразумијевао је потпуну професионализацију војске уз истовремено стварање активне и пасивне резерве, која би била позивана у одређеним терминима ради попуне ратног састава и обнове обуке.

Ипак, након укидања, процес стварања и позивања резерве је запостављен, па су тако припадници активног састава војске, умјесто додатне обуке, оспособљавања и учешћа у мировним операцијама, били ангажовани на чувању и одржавању запуштених касарни и кориштени за санацију штете настале у елементарним непогодама. Због тога је дошло до додатног одлива школованих, односно професионалних кадрова.

Тако је постигнут контраефекат, гдје је, умјесто попуне јединица професионалним војницима, дошло до смањења борбеног потенцијала и свеукупних способности наше војске. На основу овог, могло би се закључити да укидање обавезног служења војног рока није наступило због "НАТО стандардизације" или често помињаних финансијских проблема, већ ради (не)намерног слабљења српске војске.

Даљи план тадашње власти подразумјевао је укидање обавезног служења након 2010. године, али уз предуслов да Република Србија постане дио НАТО-а, што је касније изостављано из јавног дискурса. Ипак, то није спречило Алијансу да и даље утиче на власти у Београду и одвраћа их од идеје о враћању војног рока.

О овоме свједоче и други потези тадашњег министра одбране Драгана Шутановца, који је наложио уништавање, претварање у секундарне сировине и продају бројних средстава укључујући тенкове, оклопне транспортере, артиљеријско оруђе, противавионске топове и друго. Све је то рађено у складу са "НАТО стандардима", а према мишљењу многих, и у складу са жељама бирачког тијела, првенствено млађег дијела.

Остаје да видимо да ли ће актуелна власт остати досљедна својим најавама и да ли ће за "око годину дана" обавезно служење војног рока заиста бити враћено, имајући у виду све проблеме због којих је ова одлука до сада одлагана – од недостатка капацитета до притисака са Запада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.