Јововић: Милунка Савић, дама са лављим срцем, наш светионик

Изложба је, како је испричао Јововић за Тањуг, замишљена као интерактивна цјелина која је подјељена у три дијела, од којих први дио чине артефакти и графика која прати те артефакте, друга цјелина је интеракктивни зид састављен од фотографија Милунке Савић које у себи садрже програмиране филмове који су аутентични видео снимци из Великог рата, а које је уступила Југословенска кинотека, и трећа цјелина је вајарска - импровизовани српски и аутријски ров.

Доживљај Великог рата и несреће која је задесила српски народ у то време дочаран је и мултимедијом - звуковима експлозија, дигиталним шумовима и песмом "Тамо далеко".

"Оно што је огроман успех наше кинематографије и наше науке јесте да се скоро 300 сати аутентичног материјала са нитратне траке пребацило у дигиталну форму, што смо касније обрађивали и припремали како би путем апликације људи имали прилику да погледају аутентичне снимке наше војске и народа", казао је Јововић.

Снимци који се "крију" иза фотографија Милунке Савић на централном зиду Меморијалне собе приказују, између осталог, српског краља који покрива залеђене војнике на врховима Албаније, изгладнелог српског војника који намјешта кошуљу да би дочекао краља на Крфу, војнике који се враћају из рата а које дочекују породице и дјеца обучени у најљепше ношње које имају.

"Изузетно су потресни ти снимци, али говоре о нашој невероватној историји и храбрости невероватних див јунака који су ходали овом земљом коју ми зовемо Србија", истиче Јововић.

Када је ријеч о приказу саме Милунке Савић, умјетник каже да је инсистирао на томе да у визуелном смислу покаже контраст њене личности.

"Милунка је једна сложена личност, особа која је у себи носила лавље срце, али у исто време толико нежно срце. Инсистирао сам да се и поред униформе и њеног војничког живота, покаже и њена дамска страна. Она је лепа, негована жена и када се погледају фотографије, видите контраст - с једне стране жена у дивним хаљинама, а с друге стране жена која је скривала свој пол до тренутка рањавања", каже Јововић.

Не постоји особа која је упознала Милунку Савић, чак ни Гвоздени пук којем је била додјељена, да не прича у суперлативу о њој, наводи Јововић, истичући да је током истраживања наилазио само на исказано огромно поштовање према жени која је одбила пензију друге земље - Француске, и част коју јој је та земља додјелила.

„Она је потпуно, целим срцем волела нашу земљу, наш народ, без икаквог интереса и то је оно што је мени невероватно у њеном лику и делу и надам се да ће нове генерације схватити колики је она светионик јер ми ако имамо такве светионике и пратимо их, као људи и народ не можемо да застранимо", сматра Јововић.

Милунка Савић је у српском друштву била и занемаривана, многе генерације су се о њу и огрешиле, а Јововић каже да сада и друштво и држава препознаје њену вриједност.

"Центри сећања су веома битне ствари за неговање наше душе и срца, ако одустанемо од тога проблем је и питање је шта ће бити са свима нама. Годинама је занемаривана, као народ смо били пали у блато и заборавили наше светионике. Дивна је ствар што смо се дигли из тог блата и покушавамо да исправимо грешку", каже Јововић.

Додаје да Меморијална соба није прва акција која је везана за сјећање на српску хероину.

Прије неколико година обновљена је и њена родна кућа у селу Копривица, које се налази пет километара од центра Јошаничке бање, а до које је потребно прећи четири километара кривудавим, уским, макадамским, планинским путем.

Јововић каже да предстоји још доста рада како би се "исправила грешка" и додаје да се нада да ће наставити сарадњу са општином Рашка и Министарством културе, који су све време и иза овог пројекта стајали и да ће Меморијална соба прерасти у Меморијални центар Милунке Савић у којој би била приказана њена прича не само у рату, већ и у периоду пре одласка у рат и њен послијератни живот.

"Она то заслужује јер била је и мајка. Поред своје, извела је на пут још око 30 деце, а рањавана је толико пута. То је жена која је отишла у рат уместо свог брата", наглашава Јововић.

Већина умјетника, каже Јововић, има улогу да када се изложба отвори стоји са стране и гледа како људи реагују, а оно што је њега посебно испунило јесте група младих људи који су, како прича, подигли своје мобилне телефоне изнад глава и снимали простор не гледајући, а с друге стране су пажљиво слушали свог професора шта је предавао.

"Овим Србија добија једну интерактивну учионицу где може да се наслути колико су ово велика лица и имена", каже Јововић.

Нада се да ће бити обновљен цео Меморијални центар и да ће можда ући и у школски програм, као и да ће путници који буду путовали на Копаоник, у пролазу застати, погледати изложбу и то не толико због изложбе, већ због Милунке Савић.

Такође, Јововић прича и да је сада први пут постављена плоча са именима свих из Јошаничке бање који су учествовали у Великом рату, а који се из рата кућама никада нису вратили.

"Надам се да ће застати, погледати изложбу и плочу, поклонити се лику и делу Милунке Савић и свих ових људи који су данас коначно захваљујући општини добили први пут плочу, а то су људи који су отишли одавде са овог места у рат за слободу Србије и никада се више нису вратили у Јошаничку бању", наводи Јововић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.