Јањић: Одлука СПЦ да призна аутокефалност МПЦ изненађење

У изјави за Танjуг, Јањић је истакао да је ситуација са МПЦ специфична и да то што се догодило неће имати никаквог ефекта на СПЦ у другим бившим југословенским републикама.

"Нема услова да више било ко потегне за сепаратистичким и сецесионистичким тежњама које би разбијале јединство цркве. У другим деловима остаће како јесте", поручио је Јањић.

Он каже да је одлука СПЦ заиста изненађујућа али и подсјетио да је архиепископ македонски на првој заједничкој литургији у Храму Светог Саве рекао да се нада да ће ускоро доћи до аутокефалности, што су тада многи су протумачили као његову жељу и умиривање јавност у Сјеверној Македонији.

"Из речи патријарха Порфирија видимо да је Свети архијерејски сабор на последњем заседању ових дана ту одлуку донео једногласно, онда мора да су били јаки разлози са којима шира јавност није упозната и за њих ћемо тек сазнати. Верујем да се СПЦ руководио исклучиво канонским и црквеним разлозима, у то не сумњам", рекао је Јањић и додао да сада слиједи признање од других помјесних православних цркава, што је уобичајена процедура када мајка црква да аутокефалност цркви на свом канонском подручју.

Он каже да сада предстоји уређење односа СПЦ и МПЦ пошто су сада то две аутокефалне цркве, а у центру ће бити питања имавине и статус Охридске архиепископије која је била у вези са СПЦ и којој је дат Томос 2003. године за вријеме патријарха Павла, као и сви други односи.

Што се тиче МПЦ, Јањић каже да ће она даље о свему одлучивати самостално, прије свега о имену јер се имену Македонска православна црква супротстављају Цариградска патријаршија и Грчка.

Они ће одлучити и о седишту МПЦ, додаје Јањић.

Јањић каже да је аутономија МПЦ дата на канонски начин, јер је признато стање из 1959. када је СПЦ дала аутономију МПЦ.

Послије тога, прича Јањић, МПЦ је инсистирала на аутокефалности, али су, каже, изиграли договор који су имали са тадашњим патријархом Германом и нису учинили измјене у 37 чланова свог Устава.

Наставили су да раде на неканонски начин и прогласили су аутокефалност 1967. која није могла да заживи и зато је тај чин био ништаван, додаје Јањић.

"Сада верујем да је то урађено онако како канони налажу, и из тог стања које је прихватила МПЦ уследила је потпуна самосталност, односно аутокефалност МПЦ. Сада заиста можемо говорити о две сестринске цркве, јер је досадашња ћерка црква постала равноправна са мајком црквом", истиче Јањић.

На питање како ће то протумачити народ у Србији и дијаспори, он каже да је увјерен да се многима неће свидети такво стање и да ће покушати све да протумаче кроз политичку диоптрију, с обзиром да се све десило тако брзо и изненада, али зато је, каже, на црквеним органима да изађу пред своју јавност и кажу који су то разлози.

"Сигурно је да су на тај начин хтели да изађу у сусрет тежњама православног народа у Северној Македонији, али таквих је тежњи било и раније. Очекујем да видимо добру вољу и са друге стране и да се у Северној Македонији не развија непријатељски однос према најближем народу, српском народу", поручује Јањић.

Такође, на питање да ли ће се то одразити на СПЦ у другим бившим југословенским републикама, он истиче да је ситуација у Сјеверној Македонији била специфична.

"У Северној Македонији је био класичан раскол. Тада су се три епархије СПЦ одвојиле од СПЦ 1967. године. На другим подручјима немамо такво стање. Ниједна епархија СПЦ није се одвојила и није отишла у раскол", каже Јањић.

Он наводи да је покушано стварање неких парацрквених организација као за вријеме Другог свјетског рата, када је стварана Хрватска православна црква на политички начин изван крила цркве.

Наводи и пример Црне Горе и Црногорске православне цркве када је група грађана назвала себе црквом и регистровала се су полицијској станици.

"То нису идентична стања и сигурно је да се тако нешто не може поновити на неком другом канонском делу СПЦ. У другим деловима остаће како јесте али то не значи да неће поднећи подстаћи сецесионистичке и сепаратистичке тенденције од неких који не држе до јединства цркве, односно канона који захтавају да црква буде једна, света, саборна и апостолска", сматра Јањић.

На питање шта се може очекивати од СПЦ у будућности, Јањић истиче да је цква такав организам који не трпи нагле и брзе промjене.

"У цркви постоји поредак који је стар 2.000 година и ту је заиста све јасно регулисано, тако да верујем да се у будућем периоду неће ништа битно мењати пре свега у организацији црквеног живота на канонском подручју СПЦ, осим што један њен досадашњи део постаје самосталан", закључио је Јањић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.