Избјегличким породицама из БиХ и Хрватске 60 станова

Средства за куповину станова обезбијеђена су из фонда Регионалног стамбеног програма, који у Србији спроводи Комесаријат за избјеглице и миграције, а највећи донатор је ЕУ.

Државни секретар у Министарству спољних послова Немања Старовић рекао је да је циљ сада ближи, а то је рјешавање стамбеног питања за све избјегле из Хрватске и БиХ.

"Више од 6.300 стамбених јединица је куповином и изградњом станова или доделом грађевинског материјала или готових кућа, до сада решено и циљ је да то буде преко 7.600. Верујем да ћемо до лета наредне године тај први циљ испунити", рекао је Старовић и изразио увјерење да ће са једнаком посвећеношћу државних органа и уз подршку партнера, радити на стамбеном збрињавању интерно расељених са КиМ.

Он је честитао породицама које су ријешиле стамбено питање и захвалио припадницима донаторске заједнице, као и свим партнерима на реализацији Регионалног стамбеног програма, попут ЕУ, њених држава чланица, те Норвешкој, Швајцарској, Турској, САД, УНХЦР...

Секретарка за социјалну заштиту у Београду, Наташа Станисављевић, рекла је да је данашњи дан важан да се сјетимо свих људи који су усљед рата и прогона морали да напусте своја огњишта.

"У претходних седам годинама смо заједно са донаторима и Комесаријатом збринули 1.422 породице, остало је још неких 2.500. Нећемо стати док свима не обезбедимо трајно стамбено решење", поручила је Станисављевић.

Комесар за избјеглице и миграције Владимир Цуцић поручио је да је Комесаријат до сада стамбено збринуо више од 25.000 избјегличких и расељеничких породица, највећим дијелом из буџета државе.

Само у Београду ријешено је стамбено питање за 4.198 породица, рекао је Цуцић и истакао да је поносан што је више десетина градова и општина вјеровало у тај пројекат.

Регионални стамбени програм заједнички је вишегодишњи програм Републике Србије, БиХ, Хрватске и Црне Горе, а има за циљ да обезбиједи трајна стамбена рјешења за најугроженије избјегличке породице у региону.

Спроводи се уз подршку ОЕБС-а, УНХЦР-а и Банке за развој савјета Европе и финансиран је средствима ЕУ, која је и највећи донатор, САД, Њемачке, Норвешке, Швајцарске, Италије, Данске, Турске, Луксембурга, Шпаније, Кипра, Чешке, Мађарске, Румуније и Словачке.

Један од корисника стана Милан Дивља, који је 1995. године избјегао из Доњег Лапца, каже да је био изгубио сваку наду да ће ријешити стамбено питање, јер је 26 година подстанар.

"Ја још не верујем, овај стан значи менталну слободу, не морам више да размишљам да ли ће неко да ми каже да изађем сутра или да ми повећа кирију. Много ми значи", рекао је он.

Милица Милошевић из Мединаца, Славонија, дошла је у Београд са седам година 1991. године. Каже да је цијело дјетињство била обиљежена као избјеглица.

"Не верујем да је дошао тај дан да ћу решити своје стамбено питање и желим да захвалим Комесаријату и Градској управи што су учинили да и ми решимо кров над главом, да коначно имамо нешто своје", рекла је Милошевић и додала да је до 3. разреда основне школе промијенила чак четири школе.

Станови за избјегличке породице из Хрватске и БиХ купљени су у оквиру Потпројекта 9 Регионалног стамбеног програма (РСП).

Након шест мјесеци, додијељене станове избјеглице могу откупити, по знатно повољнијој цијени.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.