Институт за рударство о Рио Тинту: Потребна је јасна контрола и надзор
БЕОГРАД – Директор Института за рударство и металургију у Бору, Миле Бугарин, истакао је данас да је процјена њега и његовог тима да увид у расположиву документацију компаније Рио Тинто указује на то да је у погледу технологије ријеч о "чистој причи", а да је на држави да организује ресорну компетентну институцију која ће од почетка до краја над тим пројектом спроводити екстерни надзор.
Говорећи за Танјуг, Бугарин је истакао да поменути институт, као комерцијална технолошка, научна, стручна, пројектантска институција, жели да пружи одговор с обзиром на све околности које се догађају у земљи, посебно у вези с литијумом.
- Компетентни смо из тог разлога што учествујемо у међународним пројектима управо за литијум, а сада смо на једном пројекту који траје три године, 'Литијум за живот', у којем су у конзорцијуму све европске земље које посједују литијум, а бави се тиме како и за шта ће се литијум користити, укључујући и здравље, навео је он.
Напомиње да је рударство основна база и да "све што се може видјети очима потиче од рударства".
- Ми смо као тим, који сам формирао од 15 стручњака из свих области, веома прецизно прегледали расположиву документацију Рио Тинта, која је на високом нивоу као основа за разраду даље документације, наводи он.
Истакао је да оно што је његов тим могао прегледати указује на то да је "то потпуно чиста прича".
- Најчистија у поређењу са свим другим рударским компанијама и активностима које се уводе у Србији, било да је ријеч о производњи бакра, ђубрива, олова, цинка, кристала..., навео је он.
Напоменуо је да се, примјера ради, у Бору сада произведе око 50 милиона тона руде годишње, док би у Јадру требало 25 година да се достигне тај годишњи капацитет.
- С друге стране, јадарит је минерал састављен од литијума, бора, силицијума и хидроксида, док је генеза стварања бакра много сложенија, са много више штетних компоненти. Код литијума тога нема, осим бора, који мора да се прочисти да не би загађивао околину, истакао је Бугарин.
Осврнуо се и на рјешења из Америке и Аустралије, које су двије најјаче земље у свијету у погледу прераде ових ресурса.
- Тачни подаци показују шта је производ, а шта нуспроизвод, и ово је сировина која ће минимално утицати на животну средину, нагласио је он.
Бугарин је додао да је процес рударења и прераде литијума технолошки сложен, али да је "крајњи излаз потпуно неутралан – гипс и контролисани елементи".
- Најбитније је да држава организује компетентну институцију која ће спроводити екстерни надзор над рударством и технологијом прераде, као и екологијом, закључио је он.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
