Гојковић: Разарање Народне библиотеке Србије међу највећим злочинима над културом
БЕОГРАД - Министар културе и информисања Србије Маја Гојковић изјавила је данас да је разарање Народне библиотеке Србије у Београду 6. априла 1941. године био један од највећих злочина над културом које су починили нацисти.
“То није само дан када је у нашој земљи почео Други светски рат, када је немилосрдно бомбардована престоница Краљевине Југославије, него и један од најтужнијих датума у историји српске и светске културе”, рекла је Гојковићева, која је положила вијенац на остацима уништене Библиотеке на Косанчићевом венцу.
Она је на обиљежавању Дана сјећања на страдање Народне библиотеке Србије у нацистичком бомбардовању 1941. године истакла да је ова библиотека била једна од првих мета нацистичких авиона и да су тада уништене личне библиотеке Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића и Јанка Шафарика.
“Колико је велико културно благо Србија тог дана изгубила сликовито говори податак да су од бомби страдале књиге које су покривале период од готово 1.000 година”, навела је Гојковићева.
Управник Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало рекао је да је паљење Народне библиотеке у Београду постао највећи појединачни злочин над културном баштином у Другом свјетском рату.
Он је подсјетио да је у прва два налета авиона Косанчићев венац гађан конвенционалним бомбама и тада је библиотека оштећена, али не фатално.
“У трећем покушају авиони су налетели из правца Великог ратног острва и изручили терет запаљивих бомби. Зграда је горела два дана”, рекао је Пиштало.
Он је навео да је тада уништен књижевни фонд од 500.000 свезака, 1.424 ћирилична рукописа, повеља од 12. до 17. вијека, картографска и графичка збирка од 1.500 бројева, 4.000 наслова часописа и 1.800 наслова новина.
Уништена је и недовољно проучена збирка турских докумената у Србији, инкунабуле и старе књиге, као и цјелокупна преписка значајних личности културе и политичке историје Србије и Југославије.
У бомбардовању Београда 6. и 7. априла 1941. године убијено је између 2.500 и 4.000 људи, срушено више од 1.000 зграда, око 10.000 објеката онемогућено за живот, а међу потпуно уништеним била је Народна библиотека на Косанчићевом венцу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
