Годишњица убиства које је изазвало политички потрес у Србији: 18 година од атентата на Ђинђића
БЕОГРАД- Данас се навршава 18 година од убиства премијера Србије и лидера Демократске странке Зорана Ђинђиђа.
На Ђинђића је пуцано 12. марта 2003. године у Београду, испред зграде Владе Србије, када је задобио прострелну рану грудног коша и трбуха.
Повредама је подлегао у 13.30 часова у Ургентном центру Клиничког центра Србије, а у Србији је убрзо уведено ванредно стање и проглашена тродневна жалост.
За вријеме ванредног стања у полицијској акцији "Сабља" ухапшено је 11.665 особа, међу којима је било партијских функционера, високих официра, носилаца правосудних функција и естрадних звјезда.
Главни осумњичени у организовању убиства Ђинђића били су некадашњи командант распуштене Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорад Улемек Легија и припадници "земунског клана" Душан Спасојевић Шиптар и Миле Луковић Кум.
У "Сабљи" је ухапшен непосредни извршилац убиства Звездан Јовановић, као и неколико чланова распуштене ЈСО, али и бројни припадници земунског клана, док су Спасојевић и Луковић убијени у Мељаку крај Београда.
У августу 2003. подигнута је оптужница против 44 особе за учешће у организовању убиства, а суђење је почело 22. децембра 2003. године у Окружном суду у Београду.
Они су 23. маја 2007. године проглашени кривим и осуђени на укупно 378 година затвора, али политичка позадина убиства Ђинђића до данас није разјашњена.
У образложењу пресуде Ђинђићевим убицама, између осталог, наведено је да је то политичко убиство, да је уперено против државе, да су у њему учествовали криминализовани дио ЈСО и банда Душана Спасојевића.
Ђинђићева Влада, која је формирана 25. јануара 2001. године, започела је амбициозне реформе, социјалне и економске, а послије много година затегнутих односа, успостављене су добре релације са западним земљама, нарочито са САД.
Ђинђић је био једна од кључних личности промјена у Србији 2000. године и вођа Демократске опозиције Србије (ДОС), када је, посије масовних протеста 5. октобра због покрадених избора смијењен Слободан Милошевић.
Његова влада залагала се за сарадњу са Хашким трибуналом, а за њеног мандата ухапшено је неколико хашких оптуженика, међу којима је Слободан Милошевић.
На чело Демократске странке Ђинђић је дошао почетком 1994. године и на тој је позицији остао до смрти.
Амерички "Тајм" уврстио је 1999. године Ђинђића међу 14 водећих европских политичара трећег миленијума.
Ђинђић је сахрањен 15. марта 2003. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
У погребној поворци која се кретала улицама Београда било је више стотина хиљада грађана, а међу њима 70 страних државних делегација.
Премијерка Србије Ана Брнабић са члановима Владе положила је данас венац испред спомен плоче гдје је прије 18 година убијен Ђинђић.
Биографија
Зоран Ђинђић је био рођен 1. августа 1952. године у Шамцу. Студирао је на Филозофском факултету у Београду и већ тада је примијећен међу младим дисидентима.
Основне студије завршио је врло брзо, за три и по године, а докторирао је 1979. на Универзитету у Констанцу, у Њемачкој о теми "Проблеми утемељења критичке теорије друштва".
Са још 12 интелектуалаца 1989. године учествовао је у обнављању Демократске странке, чиме је започео политичку каријеру.
Аутор је многих научних радова из области филозофије и политичке теорије и преводилац више филозофских дјела, добитник је многих престижних награда, а активно се бавио и политичком публицистиком.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
