ДСС за забрану Европрајда, организатори кажу да ризика нема

Танјуг
Foto: Илустрација

БЕОГРАД- Одлука о томе да ли ће у Београду у септембру бити одржан Европрајд још није донијета, а у јавности се сукобљавају аргумент за и против, па тако посланик ДСС Предраг Марсенић сматра да ову манифестацију држава треба да забрани због здравствених и безбједносних ризика забрани, а Филип Вуловић из организације тог догађај тврди да ће прајд бити безбједан и да би био велики проблем када би га полиција забранила.

Марсенић истиче да Европрајд не треба да се одржи због здравственог ризика, прије свега преношења мајмунских богиња које угрожавају баш геј популацију, а као други разлог наводи безбједносни ризик.

"Не знате да ли ће неки Албанац можда доћи овде да изазове неки инцидент и да то онда кошта нашу државу", рекао је он за Танјуг.

Додаје да је важно да држава реагује и не дозволи одржавање Европрајда.

Истиче да људи из организације те манифестације неће прихватити да је сами одложе због ризик.

Марсенић подсјећа да су против Европрајда и из традиционалних породичних разлози и каже да га не интересује како би нас због забране Европрајда видио свијет.

"И ја њих видим на одређени начин, и некад ми је мука од тога. Треба да будемо свесни да су велики ризици, и у здравственом смислу и у безбедносном смислу. И да одређене вредности за које се они боре, нису вредности српског друштва",рекао је Филип Вуловић из организације Европрајда за Танјуг каже да организатори не размишљају ни о померању нити отказивању Европрајда, нити вид разлог за то.

"Како протест и концерт у једном дану могу да утичу на другачију политичку ситуацију у Србији. Шта се дешава на Косову и Метохији јесте проблем, али не видимо корелацију та два проблема", рекао је он.

Вуловић је оцијенио да се више око тог праве медијска и политичка помпа.

"Светска здравствена организација каже да се на таквим скуповима конкретно мајмунске богиње не преносе. Ми ћемо ковид мере имати и поштовати. Мајмунске богиње се преносе физичким контактом и сексуалним путем, што није случај на протестима и концертима. Шта се после ради на затвореним скуповима, није наше питање, јурисдикција ни надлежност", рекао је он.

Додао је да организатори гарантују безбједност и здравље учесника скупа који организују.

Он је оцијенио да би забраном држава кршила уставом загарантовано право грађана на јавно окупљање.

"Став Европског суда за људска права је да такви скупови морају бити довољно обезбеђени како би се омогућило да се одрже. Свака ранија забрана прајда била је проглашена противуставном од Уставног суда. Тако да ако држава реши да крши Устав на који се толико пуно позива, онда смо у проблему са уставним поретком Србије", рекао је он.

Оцијенио је и да би забрана утицала на европски пут Србије, те да би отказивања био директан ударац на демократију, тим прије што су неки евро посланици, сенатори и министри већ испланирали свој долазак.

"Настаје велики проблем ако се откаже, и то међународни. А једино полиција може да откаже такав скуп", рекао је он.

Вуловић каже да организатори очекују неколико десетина хиљада људи на Европрајду.

"Прво је протестни део где се маршира са јасним захтевима, и онда концертни део где се слави љубав слобода и једнакост. То је све само један дан. А седам дана је програм са разним догађајима као што су дискусије", рекао је он.

Како је оцијенио земље Западног Балкана су на сличном нивоу по поштовању права ове мањиње, осим Црне Горе које је направила искорак са Законом о истополним заједницама.

"Код нас је нацрт тог закона некако враћен у фиоку. Србија не предњачи. Мислим да чак назадујемо, са поново оволиком помпом која личи на ону из 2010. године", рекао је он.

Вуловић истиче да организаторима није био циљ да изазову такве реакције, нити да праве циркус у медијима и јавности.

"Ми смо само желели да имамо тај мало већи скуп", рекао је он.

Додао је да се Европрајдом шаље порука да су права те мањине далеко од праксе у Шведској, Норвешкој, Аустрији.

"То је циљ, да се пошаље већа и гласнија порука, за цео Западни Балкан, не само за Србију", закључио је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана