Ђуровић: Можемо очекивати масовнији прилив избјеглица из Авганистана

Ђуровић за Танјуг каже да за сада нема есктремно великог прилива избјеглица јер су путеви у Авганистану непроходни и небезбједни, али се очекује да ће талибани омогућити великом броју људи напусти земљу.

-Са сваким приливом избеглица из централне Азије или са Блиског Истока реално је очекивати да ће један број њих покушати да дође до западне Европе, која им је уз Турску и Иран, једна од опција - наводи Ђуровић.

Међутим, питање је, каже, како ће се рјешавати питање масовнијег таласа избеглица из Авганистана, којима је прва дестинација Турска, и да ли ће „турски предсједник Реџеп Ердоган злоупотребљавати њихов тежак положај избеглица и уцјењивати Европу“.

Ђуровић каже да је за очекивати да се интензивира прилив избјеглица и на острва Грчке, али вјерује да ће одговор Европе бити другачији него 2015.године јер, додаје, ЕУ годинама гради систем повезаних судова држава које имају баријере на коридору који води кроз Балкан.

-Од Турске до Аустрије, све земље су на неки начин укључене у европску политику заустављања миграција. Све земље на балканској рути имају ограде, појачане полицијске снаге и спремне су да реагују у ситуацијама непредвидивог прилива људи - указује Ђуровић.

Напомиње да Србија има посебно осјетљив положај као посљедња земља до граница ЕУ и ''Шенген-зоне'' и да је за разлику од других земаља, као што су Сјеверна Македонија или Албанија, то ставља у незгодан положај.

-Све те земље могу да пропусте мигранте, а да се они ''заглаве'' у нашој земљи, на оштрим границама ЕУ - наводи Ђуровић.
Указује да се мигранти свакодневно илегално ''гурају''из Румуније, Мађарске и Хрватске у Србију, мимо поштовања споразума о реадмисији и изражава бојазан да се таква пракса неће зауставити.

Према подацима Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила у Србију свакодневно улази најмање 150 људи, а више од 27.000 људи ушло је, каже Радовић, у првих шест мјесеци ове године, а међу њима је највише Авганистанаца, између 30 и 40 одсто.

-Тако је било и прошле године, али претпостављамо да ће број да се повећава. Не верујем да ће доћи до масовног, наглог прилива као 2015.године, али да ће бити дуготрајан процес и да ће стотине улазити у Србију и друге земље - каже Радовић.

Вјерује да ће одговор Србије бити усаглашен са земљама у региону и под координацијом ЕУ, те упозорава да Србија нема техничке ни прихватне капацитете да одговори на значајније повећање и останак избеглица у земљи и да о томе мора ужурбано да се размишља.

-Не можемо да се руководом тиме да ће људи проћи кроз нашу земљу у кратком временском периоду јер ЕУ то онемогућава. Оно што можемо да учинимо је да инсистирамо код ЕУ и суседа на солидарности и да упозоравамо на сценарио који може да се деси и да нећемо моћи да издржимо масован прилив и прихват избеглица - наводи Ђуровић.

Наводи да је ове године, за разлику од претходних, значајно смањен број захтјева за азил и да је до 1.јула упућено око 600 намјера за тражење азила, док је у истом периоду додијељено десетак азила.

-У поређењу са бројем оних који су ушли у земљу, то је знак да систем азила не функционише, а велики број избеглица, којих је највише из Авганистана и Сирије, не могу да добију никакав статус у Србији, чак ни привремени - указује Ђуровић.

Додаје да је у Србији највише избјеглица из Авганистана, Сирије, затим из Бангладеша, Ирака, Сомалије, земљама западне и централне Африке и да су два начина који пролазе кроз нашу земљу.

- Они који имају новца и везе са кријумчарима напусте земљу у року од неколико недеља, док они са мање новца покушавају да прођу, али ''круже'' најмање годину, а често се дешава да више од 40 пута буду враћени у Србију - наводи Ђуровић.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.