Дјед Ђорђе у вјечну кућу иде са овим предметом: Испуњена му и друга жеља
Грчке власти дозволиле су да буде испуњена последња овоземаљска жеља Ђорђа Михаиловића, најпознатијег чувара Зејтилника, српског војног гробља у Солуну.
Дједа Ђорђе, како су га сви звали, почиваће, по својој жељи, у крипти поред оца Ђуре и дједа Саве, управо на гробљу које су и они и он деценијама чували. Другу жељу испуниће му породица - биће сахрањен са шајкачом, коју је увијек с поносом носио, пишу Новости.
Трошкове сахране чувара Зејтинлика, који је преминуо у 96. години, сносиће држава Србија, односно Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Ђорђе Михаиловић биће сахрањен 6. јула, а тачна сатница знаће се данас.
Сахрана ће се обавити уз војне почасти и у присуству делегација обје земље, а како “Новости” сазнају, у току су завршни разговори и усаглашавање министарстава војних Србије и Грчке око тога чија ће гарда испратити дједа Ђорђа и испалити почасни плотун.
Дозволу за покоп на Зејтилнику дао је и српски Завод за заштиту споменика културе. Ђорђе Михаиловић припада трећој генерацији чувара српског гробља, а вјечно почивалиште његових предака налази се у првим редовима, између стазе која одваја маузолеј и гробље погинулих бораца.
Пуних шест деценија он је чувао више од 7.000 гробова српских војника изгинулих на Солунском фронту. Од оца Ђуре преузео је заставу и завјет: “Док држиш заставу, држи и она тебе.”
Први чувар био је његов дједа Сава, солунски добровољац из Грбља, код Боке Которске. Хумке страдалих сабораца и сународника чувао је све до своје смрти, 1928. године, исте оне када се Ђорђе родио (1. маја).
Саву је наслиједио син Ђуро, Ђорђев отац, који је успио да сачува гробнице током Другог свјетског рата од скрнављења и нацистичке пљачке. Умро је 1961. године и сахарањен је уз оца, на Зејтилнику. Дужност чувара гробља припала је затим Ђорђу и он је тај посао приљежно, пуног срца, обављао све до прошле године, када, због нарушеног здравља, није више могао да се спусти до гробница.
Прије тога је деценијама сачекивао потомке некадашњих страдалника из Првог свјетског рата и водио их до хумки њихових предака.
У позним годинама имао је само двије жеље - да добије српски пасош и да буде сахрањен крај оца и дједа. Прва жеља испунила му се 2020. године, када је добио српско држављанство и пасош. Другу ће му држава испунити сада.
Посљедње три године здравље му се погоршавало, а од лани је Зејтилник гледао само са прозора своје куће, на узбрдици изнад њега. Чак и када је већ било извјесно да одлази, по ријечима супруге Светлане, није хтио у болницу. Остао је на вјечној “мртвој стражи”, да чува сјећање на српску голготу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
