Директор Србијагаса: Ових дана крећу преговори о новом гасном уговору са Гаспромом

"Разменили смо писма о томе са руководством Гаспром експорта и Гаспрома, и очекујемо да прва размена папира, што конкретно значи како они виде ситуацију са новим дугорочним уговором и како је види Србијагас, буде ових дана", рекао је Бајатовић.

Додаје да би тако преговори фактички требало да почну ових дана.

"Надамо се да ће се завршити најкасније до 15. маја, јер се аранжман који је договорен између председника Русије и Србије Путина и Вучића завршава 31. маја, који подразумева садашњу цијену од 270 долара за 1.000 кубних метара гаса", рекао је Бајатовић.

На питање коју цијену очекује за Србију и на колико временски, Бајатовић каже да ће уговор бити склопљен на 10 година, док што се тиче цене не може сада тачно да каже, пошто ће она бити резултат комбинације тзв. нафтне формуле и тржишне цијене. Такође, садржаће одређену флексибилност, пошто до сада то није било формално предвиђено у уговорима, нагласио је Бајатовић у изјави за Тањуг и напоменуо да на пример сада, у зимском периоду, трошимо три до четири пута више гаса у него љети. Истакао је да је циљ да се обезбједи довољна количина гаса и да цијена буде повољнија од тржиште, као и да уговор обезбједи одређену флексибилност.

Очекује да би цијена гаса на тржишту након стабилизације ситуације у Украјини могла да се врати на 600 до 650 долара за 1.000 кубика.

"Тако да не могу да кажем цену, јер ће зависити од цене нафте на тржишту, па ће таква бити и наша цена. Али, оно што ја могу да прогнозирам јесте да би се у првој фази поврата цене гаса на неку нормалну вриједност она могла позиционирати на неких 800 или 850 долара", каже Бајатовић.

"А, у каснијој фази ако се смири ситуација у Украјини и око америчког захтева за испорукама гаса Европи, што је по овим ценама апсолутно могуће јер Американци могу да извозе тај гас, па ће се тај ''колач'' на неки начин поделити, али онда ће се вероватно и количине гаса повећати које су присутне у Европи. Тако да би цена могла да се стабилизује на неких 600 до 650 долара", додаје генерални директор Србијагаса.

На питање да ли би Бугари могли да донесу политичку одлуку о обустави гаса за Србију Балканским током као што су већ обуставили раније градњу Јужног тока на својој територији, Бајатовић је рекао да не вјерује да би Бугарска могла да донесе такву политичку одлуку, јер би у том случају и Бугари и Мађари остали без гаса и да би то била за њих претешка одлука. Истиче да је тај гасовод довољно далеко од сукоба у Украјини, као и да Турска није увела никакве санкције, пошто тај гасовод пролази кроз екслузивну економску зону Турске. Бајатовић додаје да Србија сада купује гас и из правца Мађарске који долази из Украјине, што је интересантно.

"Ту је тренутно боља цена у односу на гас који долази из Словачке или из Северног тока 1, тако да ми купујемо гас и из Украјине за количине које нам фале", додао је Бајатовић. Истиче да не очекује прекиде у испоруци гаса пошто то није у интересу ни Русије нити Европе, пошто ни Њемачка не може да издржи одсуство руског гаса. "Не видим зашто би неко хтео да се Бугарска, Србија и Мађарска смрзну - никакве рубљизације плаћања гаса неће бити. Гаспром је платио до краја 2023. године транспорт гаса. То је берзанска роба", навео је он.

Када је ријеч о проширењу складишта гаса Банатски Двор, Бајатовић је рекао да је Србија већ повећала са 450 милиона метара кубних на 550 без скоро икаквих инвестиција.

"Али смо доста исушили складиште. У овом тренутку све је спремно и само очекујемо коначну техничку потврду на проширење на неких 650 милиона, а можда ћемо одмах ићи и на 750 милиона, али нам у том случају треба један компресор који је тренутно проблематично набавити на тржишту, али ћемо урадити све потребне бушотине", навео је Бајатовић.

Како каже, производња би у првој фази умјесто пет милиона бити 6,7 милиона кубика гаса дневно и ако будемо успјели са утискивањем већих количина дневна призводња ће бити на нивоу од 10 милиона кубика. Циљ је да Србија има укупно две милијарде кубика гаса ускладиштено годишње, што подразумева да се раде још два складишта, додаје Бајатовић о објашњава да је једно испражњено гасно лежиште Тилва код Панчева, што би било вршно складиште капацитета до 300 милиона метара кубних, прије свега за Београд и Панчево.

"Радимо на томе да и Азотара крене да ради, а тамо су у Патрохемија и Рафинерија, као и ТЕ-ТО Панчево, што све захтева нове нове количине гаса. Друго складиште би био Банатски Итебеј које је реалтивно близу Банатског Двора. Постоје гасне инсталације и би били потребни велики трошкови за гасовод. То је складиште које је доста суво и још је у завршној фази експлоатације. Ми ћемо преговарати са НИС-ом да пондеришемо цијене гаса које нам остају унутра и да нам то продају или изнајме, како би направили ново складиште до капацитета до милијарди метара кубних". Србија би тако на својој територији складиштила годишње до две милијарде метара кубних, што представља апсолутну безбедност и нове могућности за набавку и трговину, Србије као гасног чворишта. Када је реч о тренутним резервама гаса у Банатском Двору, каже да имамо још око 60 милиона кубика у српском делу и око 160 милиона руског.

"Тако да можемо да призводимо до пет милиона дневно, а имамо и шест или 6,5 милиона кубика који долазе из правца Бугарске Балканским током, што може бити и више пошто зависи од дана". Не видим разлог да имамо проблем са количинама, истакао је Бајатовић и додао да је уредба о ограничењу цене гаса продужена до 31. априла. Тиме су сви потрошачи, укључујићи и индустријске потрошаче, заштићени неком врстом субвенције од стране државе, тако да неће бити повећања цијене, закључио је Бајатовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.