Дан о коме се тешко говори - годишњица стријељања недужних цивила у Шумарицама

Дан раније њемачка војска саставила је обруч око града, а патроле су хапсиле људе по кућама, радњама, кафанама, црквама, канцеларијама, школама.

У гимназији су покупили све ђаке од петог до осмог разреда, професоре и директора Миливоја Павловића, који је одбио милост окупатора и подијелио судбину ђака.

Крагујевачки покољ један је од највећих и најмонструознијих у Другом свјетском рату извршен над цивилним становништвом у једном мјесту и у једном дану.

Као знак сјећања на ужасан злочин код споменика погинулим у Шумарицама у Крагујевцу сваке године се одржава "Велики школски час", уз учешће умјетника, ђака и грађана из свих крајева земље.

На суђењу у Нирнбергу прихваћено је да је у Крагујевцу стријељано око 7.000 цивила.

Овај злочин извршен је у оквиру наредбе њемачког вође Адолфа Хитлера да се за једног убијеног Нијемца мора стријељати 100 Срба.

Та наредба односила се само на Србе, јер се нацистички лидер бојао српског отпора који су Нијемци упознали још у Првом свјетском рату.

Егзекуције недужних трајале су од 19. до 21. октобра 1941. године, а масовна стријељања била су одмазда за десет убијених и 26 рањених њемачких војника.

Када је издата наредба да се за једног убијеног Нијемца ликвидира 100, а за рањеног 50 Срба, нацисти су кренули у крвави пир и за три дана у Крагујевцу и околним селима стријељали неколико хиљада људи.

У знак сјећања на жртве стријељања читав простор Шумарица 1953.године претворен је у спомен-парк. Меморијални комплекс обухвата 352 хектара, а на том простору је 30 масовних гробница.

У оквиру комплекса налази се десет споменика, подигнутих на хумкама убијених. 

Посебно мjесто у колективном идентитету српског народа 

Мајор Паул Кениг, командант 724. пука, човjек који је руководио стрељањем у Крагујевцу, надмашио је у суровости и одредбу чудовшне наредбе генерала Франца Бемеа "100 за једног".

Бојан Арбутина из Музеја жртава геноцида рекао је за РТС је је истакао да је крагујевачка трагадија је била позната у Другом светском рату одмах након што се десила.

Музеј жртва геноцида је, каже, прошле године радио документарни филм "Србија већа од страха", предавање о тишини професора Павловића које се базира на крагујевачкој трагедији која говори о професору, ђаку, мајци и једном Нијемцу који је стрељао.

"Радећи филм дошли смо до података да је крајем 1941. у једној бразилској гимназији одржан помен крагујевачким ђацима, затим да је Никола Тесла писао својим пријатељима како храбри Срби гледају смрти у очи. И то потврђује да је крагујевчака трагедија већ од првих дана након што се десила заузела посебно место у колективном идентитету српског народа", рекао је Арбутина.

Подсјетио је и да је Десанка Максимовић у својим свједочењима говорила да је чим је чула написала Крававу бајку, коју је затим због страха  спапалила да бије након рата поново написала.

"Снага и симболика тог страдања је нешто невероватрно и нешто што би требало неговати у колективном идентитету", рекао је Арбутина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.