Бусије - највеће крајишко село на свијету

Овдје се, послије хрватске акције "Олује" и протјеривања Срба из Крајине, на њивама некадашњег пољопривредног добра, окућило и уточиште нашло 6.000 Личана, Банијаца, Кордунаша и Далматинаца.

Преживјели су захваљујући ведром духу и урођеној борби за опстанак. Бусије су једно од ријетких мјеста у Србији гдје не познају "бијелу кугу". 

Није било лако кренути испочетка и на њивама пуним воде изградити топло мјесто које се зове дом. Избјегли су са само неколико завежљаја, носећи у срцу велику тугу и бол. Засукали су Крајишници рукаве и након 19 година уписали на географске карте ново насеље - Бусије.

- То су изузетно вриједни, не само вриједни, него сналажљиви људи. Неко никада није био керамичар, овдје је постао керамичар, није био електричар, овдје је постао електричар и сви једни друге помажу - каже парох Цркве Св. Кирила и Методија у Бусијама, Милорад Мишкић.

У Бусије је најприје стигао асфалт, а потом и аутобуска линија. Вриједне руке саградиле су цркву Светих Кирила и Методија, амбуланту и поставиле темеље за школу и обданиште.

- Сад нам је најважније да имамо школу и вртић, пошто имамо много дјеце. Око 50 дјеце се годишње рађа овдје. Код нас је наталитет доста добар, већи је од морталитета, што ми је јако драго - каже Илија Везман, предсједник Удружења грађана насеља Бусије.

Завичај и успомене и даље су им у срцу, а то бреме тешко се носи. За оне које су изгубили све, једино живот има непроцјењиву вриједност.

- Скућио сам се тамо, дођоше раскућише, сад осе вдје кућимо, а докле ћемо овдје бити бог сами зна. Ја се бојим да ћемо се ми и одавде покренути. Ту ме само бије страх - каже Бранко Бурсаћ, избјеглица из Книна.

Забринути Крајишници с невјерицом примају вијести о рехабилитацији ратних злочинаца у Хрватској. Чини им се као да су се деведесете поново вратиле и зато се нерадо враћају у родни крај

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.