Бранка Прпа поновила да не препознаје Курака и Ромића као убице Ћурувије
БЕОГРАД - Вијеће Апелационог суда у Београду отворило је данас главни претрес у поступку против четворице некадашњих радника Државне безбједности који су првостепеном пресудом осуђени на казну затвора од укупно 100 година за учешће у убиству новинара и власника "Дневног Телеграфа" Славка Ћурувије 1999. године. Оштећена Бранка Прпа која је била заједно са Ћурувијом за вријеме убиства поновила је данас да Курак није пуцао на Ћурувију.
Она је рекла да не препознаје Мирослава Курака ни Ратка Ромића као извршиоце убиства.
Прпа је поновила да је тада осетила ударац у главу, пала и онда је видела бледог мушкарца са црним очима како прилази и пуца Ћурувији у главу. Како је истакла након убиства, починалац је стајао изнад ње и како је она закључила размишљао да ли ће и њу да убије. Детаљан опис убице је дала у полицији, а у децембру 2000. године је видела умрлицу у новинама човека који је личио на убицу, али данас није хтела да понови његово име.
Ћурувијиним убиством је, како је казала Прпа, претходио перманетни прогон и притисак. Осуђени Радомир Марковић је остао при својој одбрани са суђења, додајући да је током поступка било скоро 100 сведока, од којих је само Бранка Прпа имала посредна сазнања о убиству, јер је била сведок, док су сви остали сведоци, како је рекао, имали сазнања из новина или су чули од некога. Марковић је истакао да је Прпа у свом сведочењу навела да осуђени Мирослав Курак није убио Ћурувију што је како тврди тужилаштво више пута њену изјаву покушало да дискредитује.
Причајући о сведоцима, Марковић је рекао да су Милорада Улемека Легију прогласили као сведока, а он је и сам на суђењу, како је казао Мараковић, рекао да нема непосредна сазња о убиству, већ само оно што је чуо. Такође, поменуо је и браћу Милоша и Александра Симовића, за чије изјаве је рекао да су контрадикторне, те да је тужилаштво њих двојицу оценило као манипулативне особе.
Ћурувија је , како је Марковић навео, био на мерама Државне безбедности, јер су имали информације да сарадњује са страним службама, а не зато што је било планирано његово убиство.
Марковић је нагласио да мотив убиства не може бити Ћурувијино писање јер је он седам месеци пре убиства добио забрану због непримерне реторике и тада му је заплењена редакција и ње могао да издаје. Одговарајући на питања тужиоца Марковић је рекао да је Улемека упознао када је дошао на место начелника ДБ-а јер је Улемек тада био командант. Осуђени Милан Радоњић је остао при својој одбрани.
Ратко Ромић је такође остао при одбрани и додао да није учествовао у убиству Ћурувје, као што је описано у оптужници и пресуди, истиццући да нема материјалних доказа за пресуду. Као директни извршилац убиства наводи се припадник резервног састава ДБ-а Мирослав Курак, који је у бекству, па му је пресуда изречена у одсуству. Судија је одредила паузу од 30 минута након које ће се наставити претрес.
Предсjедница већа је на почетку подсетила да су жалбе на другу првостепену пресуду жалбе поднели тужилаштв, окривљени и њихови браниоци. Тужилаштво се данас изјаснило да остаје при својој жалби, као и окривљени и њихови браниоци.
Другом првостепеном пресудом Специјалног суда због подстрекавања на убиство су на исте казне од по 30 година затвора осуђени тадашњи шефа ДБ-а Радомира Марковића и шефа београдског центра ДБ-а Милана Радоњића, док су као саизвршиоци у убиству на по 20 година затвора осуђени бивши оперативац београдског центра Ратко Ромић и припадник резервног састава ДБ-а Мирослав Курак, који је у бекству, па му је пресуда изречена у одсуству.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
