Боцан-Харченко: Сједница Савјета безбједности посвећена КиМ заиста је веома важан догађај

То ванредно и хитно засједање на захтјев Србије значајан је корак напријед, ка ономе што је већ било - ка повратку косовског питања у оквире СБ УН, рекао је у разговору за Спутњик Александар Боцан-Харченко, амбасадор Русије у Београду.

Разговор са Боцан-Харченком за портал Спутњик преносимо у цијелости:

Коначно је познато да ће Савјет безбједности ипак разговарати о ситуацији на Косову. Искрено речено, мало је ко вјеровао да ћемо ми успјети да убиједимо западне силе да се у УН отвори тешка косовска тема. Како оцењујете тај успјех Београда да смо их убиједили да то питање ставе на дневни ред?

- Овог пута сам више вјеровао да ће та иницијатива проћи, да ће бити подржана и да ће се сједница Савјета безбедности одржати. Сада је она још у плану, али полазимо од тога да би требало да се одржи. Узгред, није први пут да се иницијатива појавила, било је не тако важних али сличних иницијатива које је Запад одмах сасијецао – у корјену. Полазили су од тога да се та тема не може разматрати у Савјету безбједности, већ да се тамо баве формалним дискусијама о Косову, извјештајима УНМИК-а или шефа мисије на Косову, што се, у принципу, своди на неку формалну размјену мишљења, иако не спорим да је и то важно.

Зашто је Запад сада пристао на сједницу?

Чини ми се да сада ниси имали аргументе против засједања. Сада постоји критична маса проблема, интензитет проблема достигао је свој максималан ниво и они немају чему да се супротставе кад је у питању ситуација у покрајини.

Предсједник Вучић је говорио о хибридном рату против Србије. У овом случају то се односи и на Србе који живе на Косову. То је, заиста, хибридни рат када се притисак од стране Росу полиције или специјалних снага, које су и даље активне на северу без икаквог основа, споји са застрашивањем, удружи са нападима на светиње, вјерске објекте, споји са нападима на образовање и, најзад, удружи са забраном динара. Све то подрива могућност функционисања и живота Срба у сјеверној покрајини. Зато, заиста, немају чему на Западу да се супротставе, ово је изузетно тешка ситуација за Србе. На линији су која постепено води етничком чишћењу. Друга ствар коју на Западу схватају јесте да осјећају, ма колико о томе ћутали, да не постоји никаква могућност за напредак дијалога Београда и Приштине. У принципу, Европска унија као посредник и Американци који свакако стоје иза ње, увијек су то негдје назирали. Сада су они потпуно сами себе дискредитовали. Дијалог суштински нема резултате. Он се потпуно мимоилази са оним обећањима и принципима који су били формулисани када се тражило одобравање дијалога од стране Генералне скупштине УН. Тада је било јасних увјеравања и обећања, све је било евидентирано на папиру, а затим погажено. Били су предвиђени неутрални и нестатусни преговори у оквиру Резолуције 1244. Дакле, искључиво дијалог на тему нормализације ситуације. Од тога се одустало и убрзо је главни циљ постао рад са Београдом на признавању Косова. Приштина се није придржавала онога што је договорено и нису формирали Заједницу српских општина. Све је остало ‘успјешно’ само на папиру. Курти ради све што жели и објављује и примјењује своје отворено антисрпске одлуке.

Можемо ли онда да кажемо да је међународна заједница схватила да смо ми препустили рјешење проблема Европи, да га Европа није ријешила, показала се као неспособна и сада се све враћа у Уједињене нације?

- Када се ради о промјени формата и некој суштини овог процеса, то је како Срби кажу, немогуће ‘преко ноћи’. Веома бих желио да ово буде почетак и импулс тог процеса. Запад је исцрпио аргументе, они схватају да се ситуација значајно погоршава, у Митровици, на сјеверу Косова, да на Куртија нико нема утицај или ако постоји он је веома слаб, јер он не мари и не слуша и ради по свом плану који је, генерално, увјерен сам, Запад одобрио у потпуности. Плану који се тиче јачања даље независности Косова и стварања етнички чисте покрајине насељене Албанцима. Због тога мислим да ће Запад ипак инсистирати да се дијалог настави и да Савјет безбедности ипак није то мјесто, јер је то за њих прошла фаза. Значи, предстоји борба и улагање додатних напора да се тема чврсто врати у Савјет безбједности УН и оно што је најважније, у међународно-правни оквир Резолуције 1244. То је суштина, није важно мјесто ни сто око кога сједе учесници те дискусије, штавише, од Савјета безбедности, знајући тренутну ситуацију, не треба очекивати брза, ефикасна, колективна рјешења, а самим тим ни реализацију тих одлука. Тамо је много противрјечности, јер се, по правилу све одлуке, па чак ни најочигледније не усвајају, и ако се усвајају, то је уз велике напоре и тешком муком. Чак и за тако очигледна, једноставна питања, каква су, рецимо, терористичка акта кијевског режима. Према томе, надам се да је тенденција о Косову већ скицирана, а да би се учврстила биће потребно борити се.

Ви сте једном рекли, чини ми се, да проблем Косова и Метохије може бити ријешен и то ће се догодити, али не сутра већ за неко вријеме, наравно уз враћање питања у оквире Резолуције 1244. Поручили сте и да треба да сачекамо док Русија побиједи и онда ћемо много лакше рјешавати тај проблем. Је ли то близу?

- Да, то је веома близу. Са тим је повезана и поново наговјештена велика улога СБ у рјешавању косовског питања. А све је у повезано не само са самом ситуацијом на Косову и око њега, већ и са глобалним процесима и са тим променама. Ми то повезујемо. Ефикасна одлука СБ и рјешавање косовског питања на основу Резолуције 1244, узимајући у обзир интересе Београда коме Косово према праву и припада, могуће је само у промијењеним геополитичким условима. Генерално, у условима када, на крају, свијет или међународна заједница превазиђу диктатуру и владавину Запада, што није лако. Тада ће то, најзад, бити могуће, а истовремено, не ради се само о томе да ће питање бити лакше ријешити када Русија побиједи. Јер, ми не сумњамо да ћемо побиједити. Формирање свијета под новим условима директно је повезано са побједом у Украјини.

Чини се да то још увијек не разумију или неће да признају да су разумјели на Западу. Међутим, ових дана посебну пажњу привлачи један човјек који је изгледа то схватио на вријеме, а то је амерички новинар Такер Карлсон. Он је рекао да је направио интервју са Путином зато што Америка не зна шта се тамо дешава и он жели да јој каже. Истог тренутка, дакле, интервју још није објављен, појавили су се извјештаји из Европске уније да ће они да укину мреже, да тај интервју неће моћи ни да се види. Значи, хоће да исјеку све могућности да се чује ријеч Путина. Да ли ћемо ускоро слушати како Карлсон тражи азил у Русији, као што су неки?

- То нико не зна. Мени се чини да он ради по свом плану, он је новинар, риједак на Западу, који у тренутним условима жели да буде свестран и објективан и да представи све ставове и цијелу комплетну слику онога што се дешава. То је прво. Друго је цијела ова ситуација, то што сте ви рекли, реакције Европе показују како су, извињавам се на изразу, ниско пали. У овом случају ријеч је о њиховим, наводним, вриједностима које се односе на слободу медија, говора и средстава масовног информисања. Зато што је интервју са предсједником Руске Федерације, сам по себи, генерално, невјероватан догађај, а то је, у принципу, потпуно нормална ствар и то једноставно треба да буде тако. Не кажем да је то кад се ради о предсједнику, о највишем нивоу, свакодневни посао, али, у принципу, то је потпуно нормална ствар кад је ријеч о медијима или новинарима или репортерима. Сада је све то необично, а чак директно говоре да ће то бити одузето, забрањено и истовремено, отворено се претварају да су све њихове европске вриједности очуване. Ми ћемо са интересовањем пратити шта каже наш предсједник, нико не сумња да ће интервју бити изузетно интересантан и да ће бити важних порука. Ако дозволите, дотаћи ћу се мало другог угла и вратити се на Европску унију, прије свега, на западне вриједности које постоје само на ријечима или на папиру. У стварности оне не постоје. То што је Европска унија изгубила своју позицију, као један од центара моћи свјетских размјера, прије свега је повезано са тим што су они сами одбацили и заборавили те своје вриједности. То су оне вриједности на којима је изграђено друштво, породица, јавни живот, укључујући слободу говора и слободу средстава масовног информисања, то је на првом мјесту, јер економија и све негативно што се дешава у економији, губитак самосталности и то што Сједињене Државе без устезања искоришћавају Европу у економском смислу, то све такође нормално постоји, али ја бих на прво мјесто ставио управо то што су заборавили те нормалне вриједности, људске, заједничке глобалне вриједности.

Европа се понаша као већи католик од папе. Американци Твитер не могу да угасе и већ су обећали да га неће угасити, значи, Америка ће моћи да види и сигурна сам да ће гледати интервју са Путином. Међутим, поставља се питање да ли ће Такер Карлсон успјети да пробије тај пропагандни зид у Америци у којој знамо како се говори о Путину кога замишљају као неког црног ђавола... Да ли може нешто да промијени у схватању Американаца?

- Надамо се да и у Америци има довољан број људи који желе да чују став предсједника Русије. Када је наш предсједник доносио одлуку, полазио је управо одатле – да ће бити они који ће жељети да га чују и схвате без предубеђења. Врло добро знамо да он увјерљиво и аналитички излаже ставове и утиче на ток мисли својом логиком, размишљањем и сталним поткрепљивањем чињеницама. То је веома важно, јер, као што су писали у нашој класичној књижевности, чињеница се не може занемарити. Због тога бих желио, наравно, да људи добију ширу представу за разлику од оне коју имају - најпримитивнију, искривљену и изопачену. И у крајњем случају, да почну да размишљају и да поставе себи питање да ли је то баш тако како им говоре и да гледају ширу реалност, прије свега украјинску.

Кад је Трамп побиједио у Америци, онда су говорили му је Путин омогућио да постане предсједник, били су и судски процеси и на крају се испоставило да то није тачно. Међутим, уверена сам да ће сад Путин утицати на изборе у Америци, јер ће грађани доносити одлуке о томе за кога гласају на основу тога како се кандидати односе према Путину, односно према Русији. Трамп каже, он познаје Путина, он ће за један дан да ријеши проблем. Бајден нема намјеру уопште да рјешава проблем. Значи, Путин ће се сад стварно „умијешати“ у америчке изборе?

- Нема мијешања. Говорили су о нечем другом, о директном мијешању, којег, наравно, није било и неће бити, јер то заиста није наш стил. И таквим методима је тешко реализовати своју агенду и тешко је постићи своје циљеве. Могу се постићи само неки тренутни резултати, као што раде Сједињене Америчке Државе које се стално мијешају, директно, различитим технологијама, плишаним револуцијама, обојеним револуцијама…

Не, ја сад говорим о суштинском политичком утицају који опредјељује грађане на изборима...

- А такав утицај је потпуно друго питање, зато што је то нормалан рад, делатност државе која, на овај или онај начин, представља сасвим објективан процес утицаја на друге земље – позитиван, негативан, то је већ друго питање, али утицај је објективан процес и не може се зауставити. Успут буди речено, управо са тим је у многоме повезана тежња када Запад говори о стратешком поразу Русије, имајући у виду поткопавање наших међународних позиција и нови утицај. Управо се о томе ради, да се ослаби Русија до те мјере да она престане да утиче на међународне послове.

Ове године ће бити 25 година од НАТО бомбардовања Југославије. Има се утисак да је то био почетак, а да је Украјина крај таквог америчког дјеловања...

- Да. Ја не сумњам у то. Да ли ће САД заиста завршити такво своје дјеловање или не, то је већ друго питање. Желио бих да то заиста буде тако, да се извуку закључци и лекције. Главна ствар је, враћам се на оно што сам рекао на почетку, да Запад, а прије свега Вашингтон, схвате објективни развој међународних догађаја и постану дио тог развоја, а да се не супротстављају току тог процеса. Почетак је био у бившој Југославији, то је апсолутно очигледна чињеница. Косово и агресија НАТО је већ други дио те праксе. Почетак је био рат у Хрватској, у БиХ и друге антисрпске акције. Из Хрватске је протјерано 250 хиљада људи. То је невјероватна бројка. И ми добро знамо колико је било акција угњетавања и дејстава против Срба. Запад је још од Словеније и 1991. године заузео антисрпске позиције. Настављено је у Хрватској и иХ. Сви западни медији на челу са Си-Ен-Ен били су у потпуности антисрпски. То веома личи на оно што сада постоји – русофобија и забрана нормалног размишљања. Постоји разлика између руског и украјинског језика - Ми се ни на какав начин нисмо мијешали. То што код нас постоји дијалог на разне теме, укључујући и тему очувања и подржавања обезбјеђивање унутрашње стабилности, тачно, то постоји. Тако је било прије избора, надам се да ће тако бити и послије избора. То је апсолутно нормална билатерална делатност, дио те билатералне дјелатности. А повезивати са тим било какве догађаје веома је неосновано. Да ли се може рећи да су неки економски догађаји такође мијешање у изборе? Вјероватно да може. На примјер, негдје прије избора компанија „Силовие машини“ извршила је модернизацију „Ђердапа 1“. Такође се може рећи да су они то намјерно урадили да би подржали дио политичких снага.

Овај интервју бих завршила једном вашом изјавом кад сте дошли у Београд. Рекли сте за Танјуг: Покушаћу да се изборим раме уз раме са Србијом да се међународно право врати у регион једном заувијек и то, прије свега, по питању Косова. Да ли и данас мислите да је то могуће?

- Од тога смо почели и рекао сам да је то тако и да постоје моменти који уливају наду. То је сједница Савјета безбједности коју чекамо и коју ћемо са занимањем пратити, а затим ћемо разговарати о резултатима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.