Бесплатно возио љекаре током короне, сад се бори за свој живот

Али Бранко није само то. Он је човјек који двије деценије помаже свима и за то је добио бројна одличја. Међутим, сада није кадар да заради за сопствени живот јер има метастатски рак. И потребна му је наша помоћ.

Још прије 20 година Бранко је почео да помаже српском народу, посебно на Косову и Метохији, а 2015. то је озваничио оснивањем фондације.

До данас, како каже, „Српска солидарност“ помогла је у вриједности већој од милион евра, што су омогућили људи добре воље и друштвено одговорне компаније.

„Направили смо стоматолошку ординацију у Великој Хочи, помагали свуда људима, и на много начина. Само за Институт за трансфузију крви Србије обезбедио сам више од 1.000 јединица крви, а сам сам 54 пута добровољно дао крв, док сам могао. Одавно већ не могу, кренуло је од рака бубрега, а дошао сам до метастаза на плућима“, каже за Курир Антић и додаје да у колекцији бројних признања има Орден заслуга за народ од предсједника државе, награду за херојско дјело „Деспот Стефан Лазаревић“ Града Београда, плакету „Доброчинитељ“ Владе Србије.

Баш када је отварана стоматолошка ординација у Великој Хочи на јесен 2021, Антићу, који је био у пуној снази, позлило је. Одмах је смјештен у болницу, па пребачен у Београд. Стигла је страшна дијагноза и извађен му је бубрег.

„Све је некако функционисало до прошле године, када су ми на редовној контроли откривене метастазе на плућима. Операција није била могућа, те сам кренуо с најновијом хемиотерапијом, коју примам орално на Институту за онкологију. Већ 12 циклуса сам примио. Али терапија има нуспојаве. Неретко имам вртоглавице, мучнине, повраћање, некад не могу на ноге, па по неколико дана морам да користим штаке да бих уопште корак направио“,прича Антић, који је морао да одустане од таксирања.

Срећом, како каже, има друга који га је пријавио у фирми, па има и здравствено осигурање. Да може да се лијечи.

„У јуну сам радио ПЕТ скенер, метастазе су још ту, али се нису прошириле. На скенер сам опет ишао јуче, сад чекам налаз. Више сам на боловању него што могу да радим. А кад могу, достављам храну, наравно, преко туђег налога. И ту нешто зарадим. У међувремену, летос сам стекао услове за инвалидску пензију, али то примање је заиста мало, имао бих око 25.000 динара. А и ако одем у инвалидску, закуцано ми је да никад више не могу радити. Ја се опет све надам да ће и ова пошаст проћи, па да ћу моћи да будем онај стари“, прича Антић.

Вели и да некако крпе крај с крајем, имају бар супругину плату. Славе данас и крсну славу, само за породицу и најближе пријатеље. Супруга га је молила да престану славити или бар направе паузу. Али послије речи: „Ко зна да ли ћу дочекати следећи Митровдан“, она нема срца да и даље инсистира, преноси Курир.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.