Београд најзад почео да враћа своје културно благо

Истакао је да је посљедњих година покренута иницијатива да се у српску престоницу и музеје враћају умјетничка дјела која су им одувијек припадала, али, нажалост стицајем околности, нису била у њиховом власништву.

"Током прошлих деценија веома важне и вредне слике остајале су у колекцијама различитих преузећа, а током приватизације прелазили у приватне колекције, тако да оно што је део наше историје није било представљено свим грађанима", рекао је Весић.

Сматра да, иако су нека дјела у приватном власништву, све што може треба да припадне градским музејима, те да "тако припада и свим грађанима". Подсјетио је да су тако, послије аукције, купљене слике из Југоекспорта, које су сада дио Београдског музеја.

Нагласио је да се Град за колекцију слика планова Новог Двора борио четири године и додао да та колекција никада није доспјела у Србију, иако ју је наручио и платио Краљ Петар Први Карађорђевић.

Објаснио је да је ријеч о колекцији планова уређења ентеријера Новог двора прављених 1912. који су радили, по наруџбини српског краља, Аугуст Бозе и његова супруга Елза, као и то да овај пројекат није реализован, а ни достављен у Србију због почетка Првог свјетског рата.

Додао је и да је након завршетка рата, краљ ангажвао француску компанију, како би уредио овај простор, а првобитни планови су заборављени, те су били у приватном власништву или власништву Њемачке, све док их није откупио Град Београд за Музеј града.

"Ови радови говоре о једној епохи и укусу нашег владара, као и о томе како би данас потенцијално могао да изгледа Нови двор. Неизведени пројекти су важни колико и изведени, јер говоре о времену", казао је Весић.

Према његовим ријечима поред нацрта у колекцији су и око 50 акварела, као и 80 цртежа графитном оловкм, што је све веома драгоцијено свједочанство за историчаре, архитекте и пројектанте ентеријера.

Изразио је увјерење да ће Град Београд наставити да прикупља и враћа у музеје сва дјела која представљају културно благо за нашу земљу.

Подсјетио је да је план да Београдски музеј добије нову зграду, за коју ће бити расписан конкурс и тендер, подржан од Владе Србије. Нагласио је да је испуњена и посљедња жеља писца Милована Витезовића - да Град Београд уступи Музеју града простор у улици Вука Караџића у коме је до недавно био кинески ресторан "Пекинг".

"Ту ће бити заснован Легат Милована Витезовића. Милован је имао веома вредну колекцију књига, које ће са његовом радном собом бити изложене у будућем легату. На тај начин ћемо сачувати успомену на једног од наших најплодотворнијих писаца на прелазу из 20. у 21. век", најавио је замјеник градоначелника.

Директорка Музеја града Београда Јелена Медаковић рекла је да је колекција планова ентеријера за Нови двор значајна не само за Музеј града, већ и за све љубитеље и познаваоце умјетности.

"Као уметнички предмет изузетно је вредан, јер се ради о оригиналним цртежима и акварелима рађеним изузетном техником која је данас теже достижна. Ово је дидактички материјал за образовање архитеката, сликара, ентеријериста и сценографа и природно је да он буде у Музеју града Београда", закључила је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.