Батут издао препоруке за поступање и начине реаговања на трауматичне догађаје
БЕОГРАД - Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ изразио је најдубље саучешће породицама страдалих у Основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду и породицама страдалих код Младеновца.
Институт Батут у саопштењу објављеном на свом сајту истиче да је у овим тренуцима приоритет у здравственој заштити збрињавање повријеђених и пружање психолошке помоћи.
-Трауматични догађаји доносе са собом изазове који су стресогени, изазивају јаке емоције и измене у понашању како деце, тако и одраслих. Реакције могу да буду дуготрајне и неконтролисане - истакнуто је на сајту Батута.
Указује се да добијање адекватне заштите и подршке може помоћи у смањењу непријатних осјећања и симптома, бржем упостављању контроле над понашањем и враћању уобичајеним, свакодневним активностима и обавезама.
-Трауматични догађаји изазивају физичке симптоме и емоционалне реакције особе, од којих су најчешће невјерица, осећај страха, шока, беса, туге, бриге, укочености, беспомоћности и фрустрације, као и појава паничних напада - не успоставља се социјална интеракција, особа се повлачи у себе - наводи Батут.
Указује се да трауматични догађаји могу изазвати смањено интересовање за уобичајене активности, поновно проживљавање трауматичног догађаја кроз присјећање, избјегавање непожељних мисли и осјећања, промјене у апетиту (појачан или ослабљен), потешкоће са спавањем (ноћно буђење и кошмари), концентрацијом и доношењем одлука, као и физичке реакције попут главобоље, болова у тијелу, стомачних проблема и осипа на кожи, погоршање хроничних здравствених проблема, повећану употребу дувана, алкохола и других супстанци.
Институт Батут наводи да су препоручени начини за суочавање са трауматичним догађајем - покретање разговора са особом, а ако она није спремна не инсистирати, већ показати заинтересованост за разговор када особа за то буде спремна.
Како се указује, потребно је питати особу како се осјећа поводом трауматичног догађаја и допустити јој да изрази своја осјећања и поставља питања. Не треба минимизирати проблем као да се ништа није догодило, препорука је Института Батут.
Такође, треба рећи да се сви људи уплаше када се нађу у некој опасној ситуацији и да су осјећања као што су љутња, бес, беспомоћност, туга, страх, забринутост - природни.
Особу која је доживјела трауматично искуство не треба излагати медијском садржају о тој теми и не очекивати да ће се особа која је доживјела трауматично искуство брзо прилагодити новонасталој ситуацији, већ показати стрпљење.
Када је ријеч о томе како помоћи деци да се изборе са трауматичним догађајима, Батут наводи да се, без обзира на узраст дјетета, оно може осећати узнемирено или имати друге јаке емоције послије трауматичног догађаја коме је присуствовало или о њему сазнало.
Нека дјеца реагују одмах, док друга могу показати измијењен начин размишљања и понашања много касније. Начин на који дијете реагује и уобичајени знаци узнемирености могу да варирају у зависности од узраста, претходних искустава и начина на који се дете носи са стресом, указује се у саопштењу.
Дјеца реагују на понашање одраслих у свом окружењу. Када се родитељи и старатељи мирно и самоувјерено суочавају са трауматичним догађајем, могу дјеци пружити најбољу подршку.
Батут наводи да је потребно да родитељи разговарају са дјецом о томе шта се дешава и охрабре их да причају о својим страховима и постављају питања.
Послије трауматичног догађаја важно је да дјеца осјете да могу да подијеле своја осјећања и да родитељи разумију њихове страхове и бриге. Свака промјена у понашању може бити знак да дијете има проблем и да му је потребна подршка, истиче Батут.
Додаје се да је тешко предвидјети како ће нека дјеца реаговати на трауматичне догађаје и да је, пошто родитељи, наставници и други одрасли виде децу у различитим ситуацијама, корисно да дјелују заједно како би поделили информације о томе како се свако дијете суочава са трауматичним догађајем.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
