Ана Брнабић на челу скупштине: Шта то говори о подјели власти

Послије скоро седам година на челу владе, Ана Брнабић је изабрана за предсједницу скупштине Србије, односно 'прелетјела' је с једне на другу грану власти, што се и раније дешавало на српском политичком небу.

Када ју је за нову функцију предложило Председништво владајуће Српске напредне странке, премијерка која има дужи стаж на власти него у странци, рекла је да ће то за њу бити велики изазов и да мора много да учи.

“Ово је сада потпуно другачији посао и ја почињем да учим од вечерас”, рекла је Брнабић.

ПослИЈе тродневне бурне расправе, Ана Брнабић је у сриједу, 20. марта изабрана за предсЈедницу скупштине, подржана гласовима посланика Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије и других у владајућој коалицији која има апсолутну већину у парламенту.

Устав Србије предвиђа принцип подЈеле власти на три гране - извршну (влада), судску и законодавну (скупштина) које би требало једна другу контролишу.

Међутим, тај принцип је нарушен предоминацијом владајуће партије, оцјењује Зоран Крстић, професор Факултета политичких наука.

“По Уставу постоји подела власти, али извршна власт практично контролише и судску и законодавну власт у Србији”, каже он.

Посланицима у скупштини би, по праву, министри требало да одговарају на питања и полажу рачуне, али је у пракси је то ријетко био случај.

“Нема говора о истинској контроли министара који долазе из партијских врхова у односу на посланике, који припадају партијској бази”, каже Крстић за ББЦ на српском.

Брнабић није прва званичница која прелази из једне у другу грану власти.

После вишегодишње министарске каријере, Ивица Дачић је дошао на чело парламента 2020. године.

“То је политика ротације, тако ће вјероватно бити и приликом формирања Владе, биће исти људи - министри са другим ресорима.

“Реч је о спрези партијског и државног врха и партијској елити која само мења позиције”, оцјењује Крстић, професор упоредне политике.

Шта ради предсједник Парламента?

Ана Брнабић је избором за предсједницу скупштине постала прва међу једнаких 250 народних посланика и други човјек по моћи у држави.

Док је уобичајено задужен да води сједнице парламента, представља ову институцију и расписује председничке и локалне изборе, у ванредним околностима први човјек Скупштине преузима и предсједничку улогу - када је предсједник Републике спречен да је обавља, или није изабран.

Таквих примјер је било у новијој историји Србије - Наташа Мићић, која је била на челу скупштине, 29. децембра 2002, постала је вршитељка дужности председнице Србије пошто ни током два избора није изабран насљедник Милана Милутиновића.

Послије убиства премијера Србије Зорана Ђинђића 12. марта 2003, као предсједница је прогласила ванредно стање и покренула акцију Сабља у којој је приведено и ухапшено више од11.000 осумњичених за умјешаност или повезаност са атентаом.

За избор предсједника скупштине потребна је проста већина од 250 посланика, а и у новом сазиву парламента већину има СНС.

“Председник парламента је спикер који председава седницама и креира дискусију.

“Моћ председника парламента не извире из Устава већ из партијске хијерархије”, напомиње Крстић.

Зашто је важна подјела власти?

Подјела власти представља концепт расподеле надлежности између три гране власти, а поента је спријечити да појединац или група људи доноси законе, одлучује о њиховој примени и на основу њих и суди.

Зато један човек не може истовремено бити и посланик и министар и судија, већ само једно од тога.

У Србији је Народна скупштина носилац законодавне, а влада - састављена од премијера и министара - извршне власти.

Мрежа судова чини трећу грану власти и судска власт је независна.

Између њих би требало да постоји равнотежа и међусобна контрола.

Није само у Србији

То што је у Србији “владајућа партија практично запосела државне структуре и све институције и Владу, парламент и суд”, није ријетко, сматра политиколог.

Нарушен принцип подјеле власти као тенденција постоји у многим државама у региону.

“Постоји доминација партијске елите и извршне власти у Мађарској, Хрватској, Црној Гори.

“Због недостатка демократске културе је то много видљивије овде, него у западним системима, где тога исто има, али тамо механизми контроле ипак ограничавају (француског председника) Макрона или (немачког канцелара) Шолца”, каже Крстић.

Европске државе почеле су да уводе подјелу власти послије Француске револуције 1789. године.

Творац ове идеје је француски филозоф Шарл Монтескје.

Међутим, у неким земљама, од социјалистичких до појединих начелно демократских, које су уставом прописале да ће власт бити подјељена, било је периода у којима је у стварности није било, јер су све полуге моћи држале политичке странке или њихове вође.

У тоталитарним системима - нацистичким и фашистичким - подјела власти није чак ни била прокламована.

Подјеле власти данас нема у Уједињеним Арапским Емиратима, Саудијској Арабији, Сјеверној Кореји, као и у неким афричким државама у којима практично, и поред устава, постоје диктаторски режими.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.