Американац ће да снима филм о “жутој кући”
БЕОГРАД - Филм америчког редитеља Пола Кампфа који се бави илегалном трговином људских органа у такозваној “жутој кући” у Албанији, добио је финансијску подршку Филмског центра Србије на конкурсу за дугометражни играни филм.
Комисија Филмског центра Србије, чију одлуку је подржао и Управни одбор овог центра, одабрала је пројекат којим ће ова болна тема за српски народ бити представљена на филму америчког аутора и на тај начин бројним гледаоцима описати албанске злочине који су се дешавали у “жутој кући”, пишу “Вечерње новости”.
Амерички редитељ, сценариста и продуцент Пол Кампф, који је радио са великим глумачким именима, попут Лоренса Фишбурна, рекао је у једном ранијем интервјуу за овај лист да је филм, радног наслова “Жетва”, заснован на роману Веселина Џелетовића “Српско срце Јоханово”.
“Намјеравам да испричам чињенице о ономе што се десило, али и да питам гдје је био НАТО, гдје Русија, а гдје Америка док се то дешавало. Зашто нисмо реаговали?”, рекао је тада Кампф.
У питању је истинита прича о богатом Нијемцу коме је пресађено срце српске жртве у “жутој кући”, а који послије трансплантације почиње да сања непознате предјеле, људе и плавооког дјечака, а потом одлази на Косово у потрази за одговорима.
Просјечном Американцу прича о Србији, односно Косову и Метохији, те Албанији је и непозната и компликована, али Кампф сматра да је добро за филм што проговара са позиције некога са стране, некога без предрасуда, кога не могу оптужити да је пристрасан.
На истом конкурсу за дугометражне филмове, комисија Филмског центра Србије финансијски је подржала и нова остварења младих редитеља Николе Љуце и Луке Бурсаћа, иза којих су успјешни дебитантски филмови “Влажност” и “Афтерпарти”.
Подршку Филмског центра добио је и филм Мирослава Лекића, биографска прича о првој “Звездиној звезди”, фудбалеру Рајку Митићу, по којем и највећи стадион у Србији носи име.
Комисија је новац додијелила и дебитантском остварењу Недељка Ковачића “Вера”, заснованом на истинитој причи о Вери Пешић /1919-1944/, шпијунки из Другог свјетског рата, коју су неки називали и “српска Мата Хари”.
Осим режије, Ковачић је и написао сценарио за филм о младој жени из Лесковца која је са само 19 година дошла у Београд и врло брзо постала четвороструки тајни агент.
Раније је објављено да је подршку добио и филм “Дејца Козаре” Лордана Зафрановића, који обрађује тему усташких злочина над српском дјецом у Другом свјетском рату.
У Комисији филмског центра Србије били су Предраг Гага Антонијевић, Игор Бојовић, Иван Карл, Биљана Србљановић и Југослав Пантелић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
