Зуроф згрожен изјавом Грабар-Китаровић

Срна
Зуроф згрожен изјавом Грабар-Китаровић

Загреб - Директор јерусалимског центра "Симон Визентал" Ефраим Зуроф послао је писмо предсједнику Хрватске Колинди Грабар Китаровић у којем наводи да је згрожен њеним изјавама током посјете Аргентини, када је поручила да је поносна на све генерације Хрвата које су дошле у ту земљу.

Зуроф је у писму навео да је, уколико је тачна та изјава коју је објавио портал "Index.hr", Китаровићева очигледно поносна и на злогласне усташке ратне злочинце попут Анте Павелића, Еугена Кватерника, Динка Шакића, Наде Шакић, Иве Ројнице, Винка Николића и Фрање Невистића...који су побјегли у Аргентину да би избјегли казну. 

Он је оцијенио да је таква изјава прикривање злочина усташког режима у НДХ, објавио је хрватски портал "24 сата". 

"Таква изјава је обично прикривање језивих злочина усташког режима у НДХ и страшна увреда жртвама, њиховим породицама и онима који су се борили против њега", написао је Зуроф. 

Китаровићева је у одговору Зурофу навела да одбацује "његова промашена тумачења њене изјаве из обраћања аргентинским Хрватима", оцјењујући да "само злонамјерни коментари могу из наведене изјаве ишчитавати величање једног тоталитарног режима и његових предводника". 

"Ваши опетовани покушаји наметања колективне стигме Републици Хрватској, хрватском народу и хрватском исељеништву, укључујући и аргентинске Хрвате, су крајње неприхватљиви и за сваку осуду", поручила је Китаровићева Зурофу. 

Хрватски предсједник Колинда Грабар Китаровић назвала је усташке бјегунце који су такозваним "пацовским каналима" бјежали за Аргентину након слома фашистичке Независне Државе Хрватске - "Хрватима који су нашли сободу". 

Китаровићева је током посјете Аргентини поручила да су "након Другог свјетског рата многи Хрвати управо у Аргентини тражили и нашли простор слободе у којем су могли свједочити своје домољубље и истицати оправдане захтјеве за слободу хрватског народа и домовине".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана