Жозеп Борел “сахрањује” идеју о подјели Косова

С обзиром на то да је Европски парламент већ потврдио Урсулу фон дер Лејен као нову предсједницу Европске комисије, очекује се да ће гласање о Борелу бити само формалност.

Познаваоци европских прилика с којима смо јуче незванично разговарали увјеравају нас да би Борел могао бити активнији и пробитачнији од Могеринијеве, с обзиром на то да носи ауторитет у шпанској Социјалистичкој партији и да је више пута активно наметао своје ставове саговорницима и политичким супарницима.

Такође, избор Шпаније као земље из које долази будући топ ЕУ дипломата значи да ће његова позиција бити јача, с обзиром на то да се у Бриселу на Италију, због тамошње тренутне популистичке владе не гледа благонаклоно, што је смањивало ауторитет Могеринијеве.

Са друге стране, Шпанија неће имати проблем да се активније намеће осталим земљама чланицама, а ту се отвара занимљиво питање за наш регион. Наиме, Борел, иако рођењем Каталонац, жестоки је противник независности те шпанске провинције, што ће имати утицај на његов став у дијалогу Београда и Приштине, с обзиром на то да је Шпанија најјача земља ЕУ која не признаје независност Косова.

Став Борела о односу Београда и Приштине

Најважнија промјена би, увјеравају нас наши саговорници, требало да буде његова позиција по питању размјене територија између Београда и Приштине. Наиме, Могеринијева, не само да је ту идеју подржала него ју је активно и заговарала, док је Борел, како нам је речено, изричито против, и нема намјеру да је подржи.

По томе је ближи позицији Берлина, што је један од разлога што је Фон дер Лејенова, односно Њемачка, пристала да га подржи на овој позицији. Уколико се ово покаже тачним, значиће то приличан заокрет европске дипломатије према овом проблему. Такође, од њега се очекује да ће активно радити на проширењу ЕУ, што је добра вијест за Балкан, регион о којем има добра сазнања.

Међународни односи

Што се тиче осталих међународних односа, наши саговорници су нам рекли да на Борела благонаклоно неће гледати ни Москва, за коју је рекао да је “стари европски непријатељ”, али ни Лондон, с обзиром на то да се залаже за враћање британске колоније Гибралтара под окриље Шпаније.

Оба ова међународна партнера су земље с којима ће ЕУ морати активно да разговара у наредном периоду - с Русијом о Ирану и Сирији, а с Лондоном о односима с ЕУ након извјесног изласка Британије из европског блока.

Борел је, речено нам је, и велики поборник евроатлантизма, али није нарочито близак са Доналдом Трампом, предсједником САД. Што се тиче односа с Кином, очекује се да ће појачати притисак на ту земљу, а занимљива је и његова критика начина интервенције САД у Венецуели.

Увјерења и идеје су му блиски онима које има Фон дер Лејенова, мада долазе из различитих политичких блокова, па се очекује да би њих двоје могли бити складан дипломатски тандем.

Подржаће и ирански нуклеарни договор, из којег је Трампова администрација изашла, а од нових приоритета који до сада нису били високо на листи европске спољне политике могли би бити Мароко и сјеверна Африка, подручје на које Шпанија полаже свој утицај.

Консензус о заједничкој визији за западни Балкан

Аднан Ћеримагић, аналитичар Европске иницијативе за стабилност, каже за “Независне” да је у тренутку кад је у међународној заједници изгубљен консензус о заједничкој политици према западном Балкану добро да је на овој позицији особа која није одустала од консензуса и има капацитет да га брани.

Рекао је да је пред Борелом, ако буде потврђен, тешка борба са земљама чланицама ЕУ да изгради консензус о заједничкој визији за западни Балкан.

“Уколико успије у осигуравању тог консензуса и ако то западном Балкану буде довољно привлачно и вјеродостојно, онда се Борел и ЕУ могу надати утицају на политичке, економске и друштвене токове”, закључио је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.