Загреб: Мушкарац узвикивао »убицо, убицо«, Кордићеве присталице га изударале

Агенције
Загреб: Мушкарац узвикивао »убицо, убицо«, Кордићеве присталице га изударале

Загреб - Бивши потпредсједник Хрватске Републике Херцег-Босне и хашки осуђеник Дарио Кордић, кога је Међународни суд у Хагу осудио на 25-годишњу казну затвора због ратних злочина над бошњачким цивилима у Лашванској долини, данас је стигао у Загреб након што је пуштен из затвора јер је одслужио двије трећине казне.

Уз звуке Томпсонових хитова поздравио се са свима, а било је и суза. У једном тренутку Кордић је замолио за тишину како би се јавно захвалио свима који су му била подршка у вријеме док је био у затвору, јавио је Јутарњи лист а преноси Кlix.ba

Када је почео говорити настао је мук, међутим тада је један мушкарац подигао транспарент и почео узвикивати: "Убицо, убицо!

То је изазвало бијес међу окупљенима који су одмах насрнули на мушкарца и почели га ударати. Срећом, на дочеку је била присутна и полиција која га је једва извукла из шака помахниталих мушкараца.

Хрватски медији јављају да је полиција привела мушкарца који се усудио на овај начин изразити свој револт у поводу пуштања на слободу осуђеног ратног злочинца.

Дарио Кордић стигао у Загреб

Бивши челник ХР Херцег Босне  Дарио Кордић слетио је у петак у Загреб камо је стигао након што је у  Аустрији одслужио двије трећине 25-годишње затворске казне на коју га  је због ратних злочина над бошњачким цивилима у Лашванској долини осудио Хашки суд.

Сатима прије предвиђеног слијетања авиона из Беча у загребачкој Зрачној луци почели су се скупљати Кордићеве присталице, да би га у тренутку изласка из царинског простора дочекао френетичан пљесак неколико стотина људи.

Међу окупљенима били су Кордићева супруга и дјеца, ужа и шира породица, неки својевремено високопозиционирани политички функционери попут Звонимира Шепаровића, Здравка Томца, Ивића Пашалића или Анта Ковачевића, али и много "обичних грађана" који су држали хрватске заставе и натписе подршке бившем хашком затворенику.

Након што се у сузама изгрлио са супругом и дјецом, Кордић се окупљенима обратио врло емотивним говором у којем је упутио захвалу цијелом хрватском народу те вишекратно Богу и католичкој вјери.

"Ово је побједа цијелог хрватског народа из Хрватске, БИХ, Херцег Босне и исељеништва", казао је Кордић чија је свака реченица била прекидана пљеском и узвикивањем његовог имена.

"Сви смо данас једно срце, срце Хрватско", узвикнуо је у једном тренутку Дарио Кордић, додавши како "ова побједа неће бити коначна док је посљедњи хрватски узник из Хага и других казамата по свијету не дотакне хрватску земљу".

Кордић је посебну захвалу упутио и хрватским бранитељима те супрузи и дјеци односно Католичкој Цркви коју је назвао "двама дијеловима моје обитељи".

Међу присутнима Дариа Кордића дочекали су и представници Католичке Цркве, а сисачки бискуп Владо Кошић у једном је тренутку повео кратку молитву.

Дарио Кордић послије тога се упутио у масу поздрављајући се и грлећи са свима који ту то пожељели, па се од раздраганом мноштва успио одвојити тек више од сат времена након слијетања на загребачки аеродром.

Дарио Кордић (54) био је потпредсједник и члан предсједништва Хрватске заједнице Херцег-Босне, а касније Хрватске Републике Херцег-Босне, те једно вријеме и предсједник Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине (ХДЗ-БиХ).

Због одговорности коју је имао у вријеме покоља у Ахмићима и бошњачко-хрватског сукоба у средишњој Босни, Кордић је 2001. неправоснажно осуђен на 25 година затвора због злочина против човјечности, кршења ратног права и обичаја и тешких повреда Женевских конвенција почињених против бошњачких цивила у Лашванској долини 1993. године.

Казну му је правоснажно потврдило жалбено вијеће ИЦТY-ја 2004. године навевши да је Кордић "као високи регионални политичар планирао и потицао злочине почињене у Ахмићима 16. априлу 1993. и с њима повезаним засеоцима Шантићи, Пирићи и Надиоци" чији је циљ било "етничко чишћење тог подручја", те му поврдило казнену одговорност за та дјела по свим основама. Потврдило је и да се "Кордићева укљученост у кампању прогона" односи и на злочине почињене у општини Кисељак те на одговорност за противзаконито затварање цивила у заточеничким центрима на подручју Витеза и Кисељака.

Казну је издржавао у аустријском затвору Карлау код Граза у што му је урачунат боравак у хашком притвору од добровољне предаје 1997. године. Према правилима Хаашког суда, затвореник може бити пуштен из затвора након што одслужи двије трећине казне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана