За злочине у Керестинцу петорка осуђена на осам и по година

Агенције
За злочине у Керестинцу петорка осуђена на осам и по година

Загреб - Петорица бивших хрватских војника осуђени су на казне од годину до три и по за ратне злочине против припадника бивше ЈНА и српских цивила у логору Керестинец, преносе агенције.

Судија Жупанијског суда у Загребу Маријан Гарац осудио је на три и по године затвора бившег командатна логора Стјепана Кларића, док су за мучење 34 ратна заробљеника од краја 1991. до маја 1992. осуђена четворица њему подређених војника.

Тако су по годину дана затвора добили Дражен Павловић, Жељко Живец и Горан Штрукељ, а двије године Виктор Иванчин.

Тужилаштво је најавило жалбу на пресуду, као и одбрана Кларића и Иванчина.

Свим оптуженима, којима су пријетиле казне и до 20 година затвора, судија је као олакшавајућу околност у обзир узео учешће у рату, примјерено држање пред судом и лоше имовинско стање.

Неправоснажном пресудом Кларићу, Павловићу и Иванчину укинут је притвор у којем су били од краја 2010.

Њима ће, као и двојици раније пуштених, у коначну пресуду бити урачунато вријеме проведено у притвору.

С обзиром на дужнину казни једино ће Кларић морати у затвор ако ова пресуда постане правоснажна, али би и он могао брзо да тражи пуштање на пријевремену слободу на основу одлежане двије трећине казне затвора.

Током седмомјесечног поступка пред судом је испитано око 80 свједока, углавном жртава од којих су неке свједочиле видео линком из Србије.

Бивши заповједник такозваног Коначишта ратних заробљеника у Керестинцу код Загреба Стјепан Кларић и четворица њему подређених војника, према оптужници, терете се за тешка психичка и физичка злостављања припадника бивше ЈНА и цивила српске националности, међу којима и жена, углавном ухапшених у околини Загреба и Сиска.

Они су оптужени да су од децембра 1991. до маја 1992. најприје у Загребу, а потом у логору Керестинец починили ратни злочин над 34 ратна заробљеника којима су нанијете велике патње и повреде тјелесног интегритета и здравља.

Према оптужници, мучења су почела у тадашњем војном затвору у Загребу, а жтрве су потом одведене у бившу ракетну базу ЈНА у Керестинцу гдје су премлаћивани, мучени електрошоковима, али и сексуално злостављани.

Међу њима је, према наводима тужилаштва, било и десетак жена од којих је једна у логор доведена трудна, али је од посљедица злостављања побацила.

Овај случај је отворен након што је један бивши припадник ЈНА непознате починиоце оптужио за убијања и мучења ратних заробљеника у Керестинцу.

Петорица оптужених ухапшени су крајем новембра 2010, а оптужница је подигнута послије једногодишње истраге.

Сви оптужени су одбацили кривицу, а њихова одбрана је током суђења тврдила да су заробљенике испитивали агенти Сигурносно-информативне службе на чијем је челу био Јосип Перковић који је, према тим тврдњама, такође долазио у логор.

Перковић је на суђењу негирао те тврдње, али је потврдио да је постојала такозвана црна соба за мучење у којој су, послије приговора Међународног црвеног крста, пронађене справе за мучење.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана