Вукчевић: Црна Гора живи у једној правној шизофренији

Танјуг
Вукчевић: Црна Гора живи у једној правној шизофренији

ПОДГОРИЦА - Одлука одлазећег председника Црне Горе Мила Ђукановића о распуштању Скупштине и заказивању парламентарних избора за 11. јун је правно готова ствар, сматрају правници и истичу да његов изабрани насљедник Јаков Милатовић не може да стави ван правне снаге ту одлуку, након што Уставни суд није имао већину у одлучивању.

Са друге стране, премијер владе у техничком мандату Дритан Абазовић казао је да би Милатовић требало да окупи све политичке актере и да заједно одреде нови датум избора.

Абазовић је то рекао након што Уставни суд прошле седмице није имао већину за доношење одлуке о иницијативи за оцену уставности указа о распуштању Скупштине који је донео Ђукановић, јер је троје судија било “за”, а троје “против”, па није постојала већина.

Ђукановић је парламентарне изборе заказао за 11. јун. Адвокат и редовни професор на Правном факултету Универзитета Медитеран Милош Вукчевић казао је за подгорички Дан да након што Уставни суд није донео одлуку о иницијативи за оцену уставности указа председника она остаје на правној снази, што значи да остаје да је Скупштина распуштена.

“Скупштини која је указом председника распуштена престаје мандат, па не може доносити законе и обављати друге послове из редовне надлежности, већ само обављати текуће и нужне послове који не трпе одлагање. Дакле, на сцени је једна апсурдна ситуација да техничка влада којој је изгласано неповерење и престао мандат предлаже законе које усваја Скупштина која је распуштена и којој је такође престао мандат.

Црна Гора живи у једној 'правној шизофренији', којој свако доприноси и последња изјава премијера у техничком мандату, који позива будућег председника Милатовића да стави ван правне снаге Ђукановићев указ о распуштању Скупштине”, навео је Вукчевић.

Према његовом мишљењу, Абазовић мора да се уздржи од оваквих и других сличних изјава, које су, поред тога што су правно неутемељене, и политички неодговорне, јер подривају уставноправни поредак државе и воде ка правној несигурности, посебно код чињенице да је обавеза председника била да по распуштању Скупштине први наредни дан распише изборе, а што је он и учинио.

“Сада би премијер да пошто-пото продужи мандат својој техничкој влади како би још који дан остао на функцији, не презајући да будућег председника државе Милатовића одмах на почетку мандата увуче у неуставне и незаконите радње, каква је свакако стављање ван правне снаге указа о распуштању Скупштине, које је, у крајњем, и правно немогуће, јер је указ већ произвео правне последице у виду распуштања Скупштине и расписивање избора за 11. јун, као и обавезе примене свих оних закона и подзаконских аката који се тичу имплементације избора, и предузимање радњи од стране иституција надлежних за споровођење и праћење избора”, каже Вукчевић.

Према његовим ријечима, изјава Абазовића доста подсећа, каже, на дечије инаћење, у смислу да неће избори бити када их распише Ђукановић у складу са уставном процедуром, него кад ја, то јесте парламентарна већина, то кажем, не водећи притом рачуна шта прописује наша уставна процедура – да изборе расписује председник првог наредног дана по распуштању Скупштине.

“Засигурно да овакве изјаве премијера, али и других чинилаца политичке елите, не доприносе поштовању Устава и закона државе Црне Горе, већ додатно урушавају њен правни систем”, закључио је Вукчевић. Правник Митар Шушић казао је за Дан да мало шта у Црној Гори више није правно могуће, а на крају увек буде онако како то пројектује неко ко у датом тренутку има већу политичку моћ. “

То је једина норма које се држи црногорска политичка елита деценијама уназад, а спровођење те максиме постало је само посебно очигледно у последње вријеме. У конкретном случају, и правна и политичка пристојност налаже одржавање парламентарних избора.

Указ председника Црне Горе је акт декларативне природе, а услови за распуштање парламента наступили су по слову и духу Устава и по одредбама Закона о председнику”, каже Шушић. Према речима Шушића, влада је давно изгубила поверење, Скупштина након тога није у уставном року, који се – све и да нема важећих одредби Закона о предсједнику – мора применити аналогно као за прво бирање владе (90 дана), и таква ситуација намеће само једно могуће уставноправно, политички оправдано, а додао би, истиче, и елементарно пристојно решење – ванредне парламентарне изборе.

Како је истакао, новоизабрани председник не може својим актом ставити ван снаге указ бившег предсједника јер је тим указом само декларативно констатовано постојање уставних услова за распуштање парламента.

“Јасно је да је сваком ко власт врши циљ да остане на том положају што дуже, али сматрам да то треба радити на витешки и достојанствен начин”, навео је Шушић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана