Враћена имена српских владара и светитеља у Осоговском манастиру
СКОПЉЕ - Фреске српских светитеља у Осоговском манастиру у Сјеверној Македонији, које су непознати починиоци преименовали, враћене су у првобитно стање, саопштила је Демократска партија Срба у Сјеверној Македонији.
У Осоговском манастиру, код Криве Паланке, фреске српских светитеља - краља Милутина, цара Уроша, Стефана Првовенчаног, Стефана Дечанског и кнеза Лазара преименоване су у имена византијских царева.
Демократска партија Срба је на свом “Фејсбук” профилу објавила да је прије нешто мање од шест мјесеци поднијела захтјев државним властима да фреске буду враћене у првобитно стање.
“Данас смо позвани да се увјеримо да је наш захтјев испоштован. Ово враћа наду да ће и неки други наши захтјеви и добронамјерни приједлози бити озбиљно узети у разматрање”, навели су из Демократске партије Срба.
Посланик у Собрању Иван Стоилковић подсјетио је да је прије пола године, када је његова партије сазнала за преименовање фрески, разговарао са државним званичницима и црквеним великодостојницима из Сјеверне Македоније да би се исправило оно што је учињено, пренио је Спутњик.
Он је навео да је ријеч о серији подметања са свих нивоа, и друштва и државе, јер се са једне стране покушава избрисати српско постојање у Сјеверој Македонији, а са друге стране увући Србија у македонске проблеме.
Стоилковић је рекао да немају намјеру да буду дио македонског проблема, једино могу да буду дио рјешења.
Фреске у Осоговском манастиру су дјело првог македонског свјетовног сликара Димитра Андонова Папрадишког, који их је осликао између 1932. и 1933. године.
Осоговски манастир посвећен је Светом Јоакиму Осоговском, подвижнику и светитељу из 11. вијека, који се сматра једним од првих словенских светитеља са ових простора.
Прву цркву на мјесту данашњег манастира подигао је монах Теофан око сто година касније, а манастир су касније зидали и обнављали српски краљеви Милутин и Стефан Дечански.
Од средине 18. вијека манастир пропада, а у том периоду изгубљене су и мошти Светог Јоакима.
Садашња велика црква, у којој се налазе фреске српских светитеља, зидана је између 1847. и 1851. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.