Војиновић: Беспилотна летјелица или није примијећена или су је пустили кроз три државе
БЕОГРАД- Сасвим је могуће да, под одређеним условима, неидентификована беспилотна летјелица прелети три НАТО земље и падне у Загреб, али остаје питање како су то те земље допустиле, оцијенио је за Танјуг уредник ваздухопловног портала "Танго six" Петар Војиновић.
Он је истакао да за то могу да буду два разлога - да je нико није примијетио или да су земље кроз које је летјелица пролазила, без реакције, једноставно пуштале да пређе у другу државу.
Војиновић објашњава да летјелице мање величине у односу на борбене авионе, ако не лете великом брзином, некада могу да се помијешају са неким другим па чак и са атмосферским приликама.
-Радари и цијели систем противваздушног надзора, па чак и НАТО-ов, тражи високоперформансне летелице као што су ракете или крстареће ракете. Да је тако нешто ушло ту би итекако било реакције. Да је ушло више авиона, и ту би итекако било реакције - објашњава Војиновић.
Он као другу могућност оставља да су га земље преко којих је прелетала примијетиле летјелицу, али да с обзиром на то да је имала фиксну, непромјењиву путању, да је летјела стабилно,да су је једноставно пропустиле у следећу државу, што се, како објашњава, раније дешавало са путничким авионима који се не јаве контроли лета.
-Сви га прате, али нико неће да подигне своје авионе да би идентификовао циљ. Треба рећи да таква летјелица, која сама лети кроз ваздушни простор, не може једноставно да се идентификује. Ако имате циљ, ваш сљедећи корак је да га идентификујете, да ли је он ваш или није. Ту се обично дижу дежурни борбени авиони да визуелно уоче летјелицу - каже Војиновић.
Он додаје да је, ако је тачно да су Мађари 45 минута пратили летјелицу, могуће да једноставно нису хтјели да реагују јер су сматрали да нема никакве пријетеће брзине, висине или правца.
Војиновић истиче да се, за сада, ништа поуздано не зна о летјелици која је пала у Загреб. Један инострани портал га је идентификовао као "тупољев", али о том нема потврде и на питању његовог идентитета сада ради хрватско министарство одбране. Зна се само да није била борбена летјелица или крстарећа ракета, као и да није носила експлозив јер би тада, наглашава Војиновић, све било другачије.
Такође, зна се да је из Украјине прешла у Румунију, па у Мађарску и на крају у Хрватску. Летелица се кретала праволинијски, брзином 700 километара на час на висини од 1.300 метара.
На питање да ли би се тако нешто, теоретски, могло да догоди и Србији, Војиновић одговара потврдно, али уз сличне услове као и у Хрватској, без обзира на то што је српски ПВО, како истиче, свјетлосним годинама испред хрватског.
-Могуће је, ако буде иста летјелица, једна, непријављена, да лети у веома специфичним условима, увијек може, па чак и у нашој земљи да нађе неке рупе или просторе гдје неће бити детектована. Потпуни надзор 24/7 и активација свих могућих ПВО система била је само у рату 1999. када је цијело дежурства било подигнуто на највећи могући ниво - истиче уредник "Танго sixа".
Он наглашава да је проблем што се непознати циљ мора идентификовати.
-Када се он идентификује, онда се види шта се ради по њему у техничким аспектима ПВО. Ако се довољно брзо идентификује да је непријатељска и ако лети у дубину територије, ми имамо неколико слојева ПВО са којим овакве циљеве можемо веома једноставно да оборимо и ту немам никакав страх - поручује Војиновић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
