Владика Јоаникије: Формиран јак правни тим

Срна
Владика Јоаникије: Формиран јак правни тим

БАЊАЛУКА – Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије поручио је да ће народна окупљања у Црној Гори против Закона о слободи вјероисповијести бити настављена, ако глас народа не стигне до актуелне власти, као и да је формиран јак правни тим који ће се борити на пољу права и закона.

Владика Јоаникије је нагласио да тај закон на најгори могући начин жели да ограничи слободу вјере, али и да је потисне на маргине друштвеног живота, да погази сва права вјерника и Цркве и свих оних који јој припадају.

"У нашим су рукама сви правни аргументи, а са друге стране имамо слијепу силу и диктат и није лако изаћи на крај са тим злом, нарочито тамо гдје ни право и правда не вриједе", рекао је владика Јаоникије за Радио-телевизију Републике Српске.

Он је рекао да се овим законом дискриминише Српска православна црква /СПЦ/ и њене епархије у Црној Гори и предвиђа пљачка црквене имовине гора него што је била 1947. године.

Закону о слободи вјероисповијести, који је усвојен 26. децембра у црногорском парламенту, с обзиром на суштину, каже владика, много више приличили називи закон о прогону, закон против православне цркве, закон о отимању црквене имовине.

Владика Јоаникије је нагласио и да ће, уколико глас народа не стигне до актуелне власти, народна окупљања бити настављена да би свједочила о неслагању са злом које се догађа и неправдом која се чини СПЦ и њеним епархијама у Црној Гори.

Он сматра да је Закон неодржив пред струком и да ће борба против њега бити настављена уз помоћ свих пријатеља и вјерника СПЦ.

"Не желимо побједу ни над ким, него да побједи правда и да се вратимо дијалогу, те да се овај проблем ријеши људски и братски на добробит државе и Цркве", рекао је владика Јоаникије.

Црна Гора је, објаснио је владика, избјегла да донесе закон о реституцији, што је била дужна, јер су све државе у окружењу донијеле те законе којима се враћа црквена имовина одузета револуционарним законима послије Другог свјетског рата.

"Црна Гора је то избјегла, односно донијела је Закон о реституцији, али је цркве и вјерске заједнице искључила, односно дискриминисала у односу на друге власнике имовине којима је земља и непокретност била одузета послије Другог свјетског рата", објаснио је владика Јоаникије.

Уколико држава постане власник црквене имовине њена судбина је неизвјесна, навео је владика, јер закон каже да власник било којег добра може да располаже њиме како он хоће.

"Ако је држава власник храмова и светиња, нарочито ако су то безбожници наше власти, онда од њих можете очекивати свашта, па и да ће те светиње сутра додијелити некој секти или некој другој вјери или од наших светиња направити бизнис", сматра владика Јоаникије.

Напоменуо је да је више од 70 одсто грађана у Црној Гори православне вјероисповијести због чега је, каже, настао хаос и бурна реакцију народа.

Владика је указао и да Црква увијек оставља могућност за обнову дијалога, те сматра да би власт требало да уважи чињеницу да је већинска Црква против овог закона и да је велики број грађана изразио неслагање са њим.

Према његовим ријечима, предсједник Црне Горе Мило Ђукановић главни је носилац идеје да се Закон донесе у скупштини, док су посланици механички гласали, одрађивали све оно за шта су добили налог.

"Они су издали Цркву, јер је Закон донесен против Цркве и морају изразити јавно покајање да би јој се вратили", поручио је владика Јоаникије, који је подсјетио да и у Уставу Црне Горе пише да су Црква и све вјере одвојене од државе.

Подсјетио је да Ђукановић говори да ће да ствара аутокефалну цркву, што је кршење Устава, јер је схватио да је изнад закона и да може да ради шта хоће, али таквим поступцима, каже владика, иде уназад када је ријеч о уласку Црне Горе у ЕУ.

Коменатришући наводе у медијима да би матрица из Црне Горе могла бити употријебљена у Приштини и да би овакав закон могао бити усвојен и на том простору, владика је рекао да има утисак да су црногорске власти усвајањем закона учиниле услугу шиптарским властима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана