Владика Григорије: Оно што је претрпио митрополит Амфилохије могао је само мисионар

“Он је знао да је брод којим он управља и који плови, брод који иде у вјечност и чија је котва забачена у вјечност”, рекао је владика Григорије на трећој вечери културно-духовне манифестације “Дани митрополита Амфилохија” у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици.

Вече је било посвећено књижевном стваралаштву и прегалаштву блаженопочившег митрополита Амфилохија, који је оставио иза себе изванредан књижевни опус, есејистику, поезију, превео многобројна дјела, био члан Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Црне Горе, а добитник је и многих књижевних награда.

Епископ Григорије у уводном слову истакао је да је 1990. године, када је постао митрополит, владика Амфилохије обраћајући се вјерном народу, дао ријеч да је дошао ту да заједно с њима обнавља душу тога народа заједно са својом душом.

“Имали смо тада непоколебив осјећај да он изговара неке пророчке ријечи. Тада је између осталог, рекао да нема ништа светије од људске душе и да нема ништа важније од достојанства људске душе, да је то највећа светиња”, указао је владика Григорије.

Он је подсјетио и на ријечи митрополита Амфилохија из 2020. године да је салдо његовог живота радост пред Господом.

“Такав одговор, у тренутку кад још није било јасно како ће се завршити борба која је тад била у јеку, за мене је најбољи одговор који може један човјек да да на крају свог овоземаљског живота”, рекао је владика Григорије.

Он је нагласио да само мисионар може да говори таквим језиком који стално иде ивицом да буде преоштар, а никад не бива тако преоштар да убије и никад не бива тако слаб да не буди.

“То је језик који пролази и продире у људске душе и биће, а истовремено прозрева те људе и бића боље него што они сами себе чују и виде. Његов циљ је био да иде ка Богу, али је као мисионар, чврсто одлучио да томе Богу неће ићи без народа. Истовремено је одлучио да неће тај народ да води Богу, а да је он без Бога”, закључио је епископ Григорије.

Књижевник Драган Лакићевић, предсједник Српске књижевне заједнице из Београда, рекао је да је Црна Гора, коју је затекао митрополит Амфилохије, била “разорена, умногоме опустошена, безбожна, братоубилачка и требало је много труда и времена да се она пробуди и да се дозове из мртвих”.

“То је био тежак посао и можда немогућ да владика Амфиклохије није био од састава од каквога је био”, рекао је Лакићевић, објаснивши да је он с једне стране посједовао народну морачку мудрост, а с друге стране знање и образовање из високих школа, књига и наука, из теологије, историје филозофије.

Он је указао да су светосавски, косовски и његошевски дух и завјет испуњавали послове и дане митрополита Амфилохија.

“Захваљујући том духу и том завјету, он је могао да призове народ и људи су му повјеровали, некад мање, касније све више. Људи су почели на својим имањима да копају старе зидине за које су им причали да су биле цркве и чекали су да митрополит Амфилохије дође да те цркве препозна и освети”, навео је Лакићевић.

Он је рекао да је Косово за митрополита Амфилохија било стожер српског идентитета, и појединачног и општег, поготово идентитета Црне Горе.

О књижевном стваралаштву блаженопочившег митрополита Амфилохија говорили су и Будимир Дубак и Милутин Мићовић, а трибини је присуствовао и епископ рашко-призренски Теодосије, док је модератор је био протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

Сутра, на годишњицу упокојења блаженопочившег митрополита Амфилохија, у оквиру богослужбеног дијела “Дана митрополита Амфилохија”, у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици биће служена Света заупокојена литургија и помен на његовом гробу, са почетком у 8.00 часова.

Светом службом Божијом началствоваће митрополит Јоаникије уз саслужење више архијереја Српске православне цркве.

Митрополит Амфилохије преминуо је 30. октобра 2020. године, уочи празника Светог Петра Цетињског. Његови земни остаци сахрањени су 1. новембра у крипти Саборног храма.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.