Влада Црне Горе најавила 30 амбасада и шест мисија у свијету
ПОДГОРИЦА - Црна Гора ће у наредном периоду имати 30 амбасада, шест мисија и четири конзуларна представништва, предвиђено је Правиликом о унутрашњој организацији и систематизацији Министарства спољних послова, који је објавила Влада.
Црна Гора ће, према објављеном Правилнику, амбасаде имати у Албанији, Аргентини, Аустрији, Белгији, Босни и Херцеговини, Бугарској, Грчкој, Италији, самопроглашеном Косову, Кини, Мађарској, Северној Македонији, Њемачкој, Пољској, Румунији, Русији, при Светој столици и Сувереном малтешком витешком реду, САД, Србији, Словенији, Турској, УАЕ, Уједињеном Краљевству Велике Британије и Сјеверне Ирске, Француској, Хрватској, Украјини, Шпанији, Данској, Низоземској и Швајцарској.
Предвиђено је шест мисија при међународним организацијама: Мисија Црне Горе при Европској унији (ЕУ) са сједиштем у Бриселу, стална мисија Црне Горе при Сјеверноатлантском савезу (НАТО) са сједиштем у Бриселу, стална мисија Црне Горе при Уједињеним нацијама (УН) са сједиштем у Њујорку, стална мисија при Уједињеним нацијама (УН) и другим међународним организацијама, са сједиштем у Женеви, Стална мисија Црне Горе при Организацији за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС) и специјалним организацијама Уједињених нација са сједиштем у Бечу и стална мисија при Савјету Европе (СЕ) са сједиштем у Стразбуру.
Предвиђена су и четири конзуларна представништва - у САД, Њемачкој, Србији и Турској.
У оквиру Генералног директората за економску и јавну дипломатију функционише и Дирекција за економску дипломатију у којој се обављају послови који се односе на припрему информација о инвестиционим и пословним могућностима за улагање у Црну Гору.
Иначе, према подацима из децембра прошле године Црна Гора тренутно нема амбасадоре у више од 75 одсто амбасада, али ни шефове мисија при Уједињеним нацијама (УН) у Њујоку и НАТО у Бриселу.
Од посљедњег именовања прошло је више од двије године, а неизвесно је колико ће трајати процес избора нових дипломатских представника о чему треба да постигну договор предсједник државе, Влада и Парламент.
Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић је 11. децембра казао да Влада Милојка Спајића игнорише његову иницијативу за одржавање консултација за попуњавање мјеста у дипломатској мрежи.
"Претпостављам да то још увијек није Влади приоритет... И поред наше упорности чини ми се да Влада тренутно игнорише потребу да се успостави формалан и цивилизован дијалог око спољне политике", рекао је Милатовић, који је функционер Покрета Европе сад, чији је предсједник премијер Милојко Спајић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
