"Веритас": Пресуда за злочин у Груборима била би боља од комеморације
БЕОГРАД- Потомци и сународници убијених мјештана засеока Грубори, код Книна, поручили су посредством Информационо-документационог центра "Веритас" хрватским властима и Србима који их тренутно представљају у Хрватској, да немају ништа против било чијег доласка на предстојећу комеморацију, али би много више вољели да је у претходних 25 година неко и осуђен за овај неспорни ратни злочин.
"Веритас" подсјећа да су 25. августа 1995. године припадници хрватске Специјалне полиције из састава Антитерористичке јединице Лучко, у акцији "чишћења терена" поред пруге Загреб-Книн-Сплит којом је сутрадан требао проћи воз са предсједником Фрањом Туђманом, упали у село Плавно, поред Книна, и у Груборима убили свих шест мјештана које су затекли.
Убијени су Јован Грубор "Дамушић" (73) који је запаљен заједно са својом кућом, Јово Грубор (65) заклан је на ливади поред својих крава, а његова мајка Марија (90) убијена је, па запаљена заједно са кућом.
Милош Грубор (80) убијен је у спаваћој соби у пиџами са два метка у главу, док су Ђуро Карановић (45) и Милица Грубор (51) убијени из ватреног оружја на ливади, а њихова лица била су искасапљена.
Из "Веритаса" наводе да су у засеоку Грубори до 4. августа 1995. године живјеле 24 породице са око 70 становника.
Пред злочиначком хрватском војно-полицијском акцијом "Олуја" већина житеља је отишла у егзодус, а остало их је само тринаест, углавном старије доби, који нису хтјели или могли да напусте своја огњишта.
Седам становника је на дан злочина отишло у центар села Плавно ради регистрације код Унпрофора, што им је спасило животе.
У Груборима је тога дана запаљена 21 кућа, сви стогови сијена и дјетелине, све стаје и сва стока и у кућама и по пољу.
Када су наредних дана "заштитне снаге" (Унпрофор) од надлежних хрватских власти тражиле информације о догађају у Груборима, одговорено им је да се на том подручју догодио оружани сукоб припадника специјалне полиције са "заосталим четничким бандама".
Да би прикрили злочин, непосредни учесници су накнадно писали лажне извјештаје вишим командама.
Међутим, планове прикривања злочина пореметила је УН ТВ екипа која се нашла у селу тог дана због раније договореног састанка са мјештанима и снимила сцене злочина, које до данас круже свијетом.
У селу Плавно је у августу 1995. године, укључујући ових шесторо људи из Грубора, убијен укупно 31 мјештанин српске националности, просјечне старости преко 70 година, међу којима је девет жена.
За та убиства до данас нико није одговарао.
Злочин у Груборима нашао се и у оптужници Хашког трибунала против хрватских генерала Анте Готовине, Младена Маркача и Ивана Чермака, оптужених да су били чланови удруженог злочиначког подухвата чији је циљ био присилно и трајно уклањање Срба са подручја Крајине.
Управо за злочин у Груборима, Суд је извео неколико десетина доказа и са пуном извјесношћу утврдио да су га починили припадници Антитерористичке јединице Лучко.
Захваљујући и злочину у Груборима, Претресно вијеће Хашког трибунала, прихватило је квалиФикацију из оптужнице и осудило прву двојицу на 24, односно на 18 година затвора, а ни Жалбено вијеће, иако је ослободило хрватске генерале по свим тачкама оптужнице, није довело у сумњу злочин у Груборима.
И Међународни суд правде, у пресуди по узајамним оптужбама за геноциде Хрватске и Србије, преузео је без икакве резерве утврђења Претресног вијећа Међународног кривичног суда за бившу Југославију о свим аспектима злочина у Груборима.
"Веритас" истиче да је пред Европским судом за људска права по тужби породице убијеног Јована Грубора "Дамушића" за накнаду штете, Хрватска унилатералном декларацијом признала повреде права на живот кроз ефикасну истрагу и забране дискриминације, на основу које је овај предмет окончан нагодбом.
Хрватска је истрагу о злочину у Груборима отворила тек 2001. године под изузетно снажним притиском међународне заједнице, а тек 2009. истрагу је усмјерила против петорице бивших припадника специјалне полиције: вође групе Антитерористичке јединице Лучко која је упала у Груборе Фрање Дрље и припадника те јединице Божидара Крајине, Берислава Гарића, Игора Бенете и ратног замјеника команданта Специјалне полиције Жељка Сачића.
Истрага против Гарића обустављена је након неколико мјесеци због недостатка доказа, а против Жељка Сачића издвојена је у засебан поступак јер је за расвјетљавање његове улоге у заташкавању злочина у Груборима и некажњавање одговорних требало испитати команданта Специјалне полиције генерала Младена Маркача, који се налазио у хашком притвору.
Против Дрље, Крајине и Бенете оптужница је подигнута 15. децембра 2010. године.
Бенета, који је био у бијегу, након што је донесено рјешење о суђењу у одсуству, у априлу 2011. године нађен је објешен у шуми у Лици, на свега петнаестак километара од мјеста злочина.
Према службеној верзији, извршио је самоубиство, али у ту верзију је, истиче "Веритас" мало ко повјеровао.
Против полицијског генерала Жељка Сачића оптужница је подигнута па брзо повучена, те је његово дјело преквалификовано у помагање учиниоцима кривичног дјела, а затим је поступак обустављен због застаријевања.
Сачић је однедавно посланик у Сабору са листе проусташке странке Суверениста, наводи "Веритас".
Суђење Дрљи и Крајини. започето крајем 2011. године, остаће упамћено по масовној амнезији већине свједока, припадника специјалне полиције и њиховим контроверзним исказима, па су на крају и ослобођени у недостатку доказа.
Ослобађајућу пресуду потврдио је Врховни суд Хрватске, 19. септембра 2019. године уз образложење како је "умјесто ефикасног откривања одговорних за убиство шесторо цивила, само зато што су били Срби, и паљење кућа у заселку Грубори, само зато што у њима живе Срби, на дјелу била срамотна конструкција о измишљеном четничком нападу и бешћутна игноранција ратног злочина против цивилног становништва".
"Веритас" закључује да за злочин у Груборима, упркос мноштву материјалних и персоналних доказа о јединици која је то починила и о командној линији, и упркос утврђењима међународних и домаћих судова, још нико није одговарао.
У селу Плавно, у којем су Грубори један од више заселака, према попису становништва из 1991. живјело је 1.729 житеља, међу којима је било 1.708 или 99,3 одсто Срба.
Према попису из 2011. године, у Плавну су живјела 253 житеља, без одреднице о националном саставу. У засеоку Грубори данас нико не живи, наводи "Веритас".
У Груборима, надомак Книна,одржана је комеморација српским цивилним жртвама убијеним на данашњи дан 1995. године у злочиначкој операцији хрватске војске и полиције "Олуја". Први пут, двије и по деценије од тог злочина, на комеморацији су били званичници Хрватске, и то предсједник Зоран Милановић и министар за питања бораца Томислав Медвед.
Комеморацији је присуствовао и потпредсједник хрватске Владе Борис Милошевић и изасланик предсједника Србије за питање несталих Веран Матић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
