Велики скуп шефова држава региона
Загреб - Наредне седмице на Брду код Крања биће одржан самит шефова држава региона коме ће присуствовати и француски предсједник Франсоа Оланд, пише "Јутарњи лист".
Ријеч је о заједничкој иницијативи предсједника Словеније Борута Пахора и предсједника Хрватске Иве Јосиповића која би, према писању загребачког "Јутарњег листа", требало да на неки начин означи формалан почетак инцијативе за помоћ државама региона на њиховом путу према ЕУ.
Како се наводи, скуп би требало да резултира најмање једним самитом на истом нивоу, уз присуство неког предсједника из неке велике државе ЕУ.
С друге стране, додаје се, ријеч је о наставку иницијативе са сличним циљем коју су још 2010. године покренули тадашњи словеначки премијер а актуелни шеф државе Борут Пахор са тадашњом хрватском предсједницом владе Јадранком Косор.
Разлика од тадашњег првог састанка у Брду код Крања и оног који ће бити одржан 25. јула је велика, пише лист и подсјећа да је онај први Европска унија готово бојкотовала јер организатори нису били у стању да обезбједе присустово свих лидера држава региона.
Како додаје "Јутарњи", тадашњи предсједник Србије Борис Тадић "уцијенио је организаторе" условљавањем свог учешћа тиме да Косово не буде позвано на скуп.
Иако су тада и Словенија и Хрватска учиниле све како би се пронашао компромис, дајући састанку неформални карактер, Тадић није дошао.
Данас се, наводи лист, ситуација промјенила и, на изненађење многих, Тадићев насљедник Томислав Николић нема проблема да учествује на скуповима на које је позвана и косовска предсједница Атифете Јахјага.
Наводи се да је Николић то доказао учествујући на прослави чланства Хрватске у ЕУ и на радном доручку који је приредио хрватски передсједник Иво Јосиповић 1. јула у Загребу, што је био почетак иницијативе која се наставља овим скупом у Словенији.
Изненађење, и то позитивно, јесте да ће на овом скупу учествовати и француски предсједник, што се, сматра лист, доживљава као изузетно важна порука јер је он шеф државе која у посљедње вријеме није претјерано наклоњена процесу проширења ЕУ.
Француска је, додаје се, чак убацила у свој Устав да за пријем сваке нове чланице у ЕУ може да буде организован референдум у Француској.
Лист додаје да процеш проширенија није више омиљена тема у Бриселу, а поготово не у главним градовима неких држава чланица. Осим државе из окружења западног Балкана, Аустрије, Мађарске, Италије и донекле Грчке, те Шведске и нових држава чланица из источне Европе, другим државама ЕУ проширење није приоритет и није чак ни пожељно.
Велика Британија подржава проширење, али то не значи много у вријеме када се Британци двоуме хоће ли уопште остати у чланству или ће изаћи.
Како наводи "Јутарњи", Њемачка И Холандија предводе групу државе које су скептичне према будућем проширењу. Међу западноевропским државама Ирска и Шведска спадају међу оне ријетке које и даље снажно подржавају процес проширења.
Лист, међутим, указује и на другу страну приче а то је да су се у региону посљедњих недјеља и мјесеци догодили, како се наводи, доиста драматични покрети и подсјећа да је Србија постигла споразум који води према нормализацији односа с Косовом, а Албанија први пут одржала изборе према европским стандардима, чије је резултате губитник признао.
Само три дана прије ступања Хрватске у пуноправно чланство у ЕУ донијета је одлука о отварању преговора о чланству Србије у ЕУ, Црна Гора је већ отворила те преговоре, а и Косово би, наводи лист, ускоро могло отворити преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
