Већина Хрвата за враћање ћирилице
Загреб - Чак 57 одсто испитаних Хрвата изјаснило се за враћање ћирилице у хрватско школство, показала је анкета спроведена у Хрватској.
Против враћања ћирилице било је 39 одсто Хрвата, док се четири одсто њих изјаснило као да им је свеједно.
У земљи у којој мандатар Тихомир Орешковић тврди да су ране превише свјеже за двојезичне натписе у Вуковару, ректор Универзитета у Загребу Дамир Борас сматра да ћирилицу треба вратити у школске клупе.
Борас, наиме, сматра да је једини начин да се, како је рекао, боримо против страха и сукоба у вези са писмом тај да га боље упознамо.
Ректор Загребачког универзитета и дио стручне јавности рекли су да има више разлога због којих би ћирилицу, по угледу на школе у сусједству, у којима се учи подједнако латиница и ћирилица, требало вратити у наставу, а глагољицу предложити као факултативни предмет.
Ово се прије свега односи на генерације којима би ректор Борас омогућио да у склопу наставе уче ћирилично писмо, као некад, прије 1990. године.
Подсјећа да је ћирилица и те како хрватско писмо омражено након националистичког прочишћавања хрватског језика и постављањем различитих баријера према српском језику.
Тај тренд је, наводи се, на крају ескалирао хајком на двојезичне табле у Вуковару, које су постављене из поштивања уставног закона о правима националних мањина.
Оне су масовно и системски разбијане од неупућених који су тврдили да је то било "писмо агресора на Вуковар", премда је, заправо, службено писмо ЈНА била латиница.
С обзиром на сцене из Вуковара и изјаве мандатара Тихомира Орешковића, које иду у прилог разбијачима табли, није тешко претпоставити да би било отпора према ћирилици у школама, иако би учење, осим ублажавања сукоба у вези са тим писмом, засигурно олакшало будућим генерацијама учење језика истока Европе. Но, сигурно има и оних који сматрају да је непотребно додатно оптерећивати дјецу увођењем још градива.
Предсједник ХДЗ-а Томислав Карамарко рекао је да би требало "расправљати" о увођењу ћирилице у основне школе, али "само факултативно, не и обавезно".
Руски језик
Стручњак за језике са Одсјека лингвистике, академик Ранко Матасовић нема изграђено мишљење о потреби увођења ћирилице у школе, али сматра да би у њима требало знатно више да се учи руски језик. Бивши министар науке Радован Фукс каже да не зна шта је ректор Дамир Борас желио да постигне са иницијативом за враћање ћирилице у хрватске школе, али се слаже да би свакако било корисно да будуће генерације више уче информатику или још један страни језик.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
